Belaj-meraklija: Od ministra i šefa obavještajaca do senatora Republike Srpske

Piše: Tomislav Marković (Al Jazeera Balkans)

Nakon mesec i po dana mučnog života bez adekvatne funkcije i titule, Aleksandar Vulin je najzad prekomandovan na novu dužnost. Ovog puta nije angažovan u Srbiji, već u Republici Srpskoj, ali njemu, kao najvatrenijem zagovorniku srpskog sveta, to nimalo ne smeta – za njega su i Srbija i Srpska delovi iste države koja trenutno ne postoji, ali njegova generacija političara radi na njenom uspostavljanju. Počašćen je članstvom u Senatu Republike Srpske, gde će praviti društvo brojnim istaknutim ličnostima koje ni po čemu dobrom neće biti upamćene.

Pre nego što je postao senator tog bh. entiteta Vulin je obavljao funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije. Sa tog mesta otišao je dobrovoljno, podnoseći ostavku koju su malo pogurali Evropljani i Amerikanci.

“SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji. Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA”, naveo je Vulin u samosažaljivom tekstu ostavke.

Tri meseca pre odluke da se žrtvuje za srpski svet i njegovog predsednika Aleksandra Vučića, SAD je Vulina stavio na crnu listu zbog širenja ruskog uticaja i umešanosti u „organizovani kriminal i trgovinu narkoticima“.

Senatorska funkcija deluje kao neka vrsta utehe za izgubljeno mesto šefa Službe, kolokvijalnim jezikom: Vulin je spao sa rasnog konja na šepavog magarca. Senat Republike Srpske ima savetodavnu funkciju, odluke ovog tela nisu obavezujuće za entitetske institucije, senatori se ne sastaju redovno, u poslednjih godinu dana nije bilo nijednog sastanka, a senatori dobijaju crkavicu u iznosu od pola prosečne plate u tom bh. entitetu po održanoj sednici. Nema tu ni istinske moći i vlasti, ni novca, ni prostora za korupciju, ničega od onoga na šta je Vulin već godinama naviknut.

Razvojni put

Za personu koja je svoju političku karijeru još u ranoj mladosti počela ozbiljnim funkcijama, senatorsko mesto i nije neka premija. Vulin je bio jedva punoletan 1990. godine kad se učlanio u Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju i postao generalni sekretar. Četiri godine kasnije došlo je do cepanja ove generalske partije. Vulin je otišao sa Mirom Marković i postao jedan od osnivača Jugoslovenske levice (JUL). U Mirinoj partiji obavljao je funkcije portparola i zamenika predsednika Direkcije JUL-a, kao i predsednika Jugoslovenske revolucionarne omladine, omladinskog ogranka stranke.

Nakon petooktobarskog prevrata, kad se našao u prinudnoj opoziciji, posvetio se menadžerisanju u firmi “Color Press Group” Roberta Čobana, pisanju nekakvih romana, paranovinarskom radu u takozvanim patriotskim medijima, a usput je osnovao i Pokret socijalista. Udružio se sa Srpskom naprednom strankom i ostalim snagama starog režima, pa je postao deo pobedničke koalicije na izborima 2012. godine.

Pod režimom Aleksandra Vučića, Vulina je baš krenulo, što nije nikakvo čudo, budući da se posebno istakao u pevanju slavopojki velikom vođi. Na primer: “Vučić je čovek ogromne lične hrabrosti”, Vučić je “posetom Kosmetu još jednom dokazao da je državnik kakvog dugo Srbija nije imala”, ili “Vučiću lični autoritet omogućava da ga uvažavaju najmoćniji svetski državnici”. Kako takvog poltrona, lojalnog do besvesti, ne postaviti na neku odgovornu funkciju?

Postavljao je Vučić saborca Vulina na sve moguće istaknute položaje. Odani partijski vojnik prvo se našao na mestu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, potom je avanzovao u člana vlade i postao ministar rada. Odatle je prešao u drugi resor, na funkciju ministra odbrane, pa je potom zaseo u fotelju ministra policije, da bi na kraju postao direktor BIA-e. Direktorske i ministarske funkcije nije koristio da bi unapredio resore kojima rukovodi, imao je pametnija posla kao što su propagiranje srpskog sveta, huškanje protiv komšija, satanizovanje opozicije, slavljenje Putinovog režima, blaćenje demokratskog sveta, glorifikacija ratnih zločinaca, cementiranje nacionalističkih lažipriča za sluđivanje javnosti, plevljenje zelene salate u “Jovanjici” i popratne delatnosti navedene u dokumentu kojim se Vulin stavlja na crnu listu SAD-a.

Belaj-meraklija

Vulin spada u posebnu sortu ljudi koje bismo, u nedostatku boljeg izraza, mogli nazvati belaj-meraklijama. Takvima je duboko tuđa i odvratna ideja opšteg dobra, dočim osećaju istinsku radost kad god su u prilici da učine kakvu nepodopštinu i zagorčaju život svima oko sebe. Iz bogate kolekcije Vulinovih štetočinstava izdvaja se nekolicina posebno pogubnih delatnosti.

Nije se Vulin zaustavio samo na pukom verbalizmu u pogledu srpskog sveta, već je preduzeo i neke konkretne korake. U vreme dok je bio ministar odbrane, uspeo je da progura “Strategiju nacionalne bezbednosti Republike Srbije”, koju je Narodna skupština usvojila krajem decembra 2019. godine. Jedno od polazišta “Strategije” je “briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije”, tu se navodi da je “zaštita srpskog naroda gde god on živi – uslov opstanka Republike Srbije”.

Dakle, pod nadležnost Vojske Srbije stavljeni su i građani drugih zemalja, što je direktna pretnja okolnim državama i podrivanje regionalne stabilnosti. U Strategiji stoji i sledeća zlokobna rečenica: „Očuvanje Republike Srpske jedan je od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije.” Reč je o grubom narušavanju suvereniteta druge države, Bosne i Hercegovine.

U službi ruske Službe

Dok je bio ministar policije, Vulin je organizovao praćenje ruskih opozicionih političara koji su u maju 2021. godine imali sastanak u Beogradu. Prema rečima Vladimira Kara-Murze, do hapšenja njegovog kolege Andreja Pivovarova je došlo nakon što je ministar Vulin obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, sa kojim se sastao sredinom maja, o sastanku ruskih opozicionih aktivista. Na tom sastanku Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionara. Naredne godine uhapšen je i sam Kara-Murza i osuđen na 25 godina zatvora.

Prilikom posete Moskvi u decembru 2021. godine, Vulin i Patrušev su u tajnosti formirali „Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“, koja ima zadatak da sprečava masovne demonstracije i da vrši konstantan nadzor nad opozicionim aktivistima, nevladinim organizacijama i nezavisnim novinarima. Vulin je obezbedio pomoć Rusije da Srbija nikad ne postane demokratska država, već da ostane autokratija pod palicom Aleksandra Vučića.

Samo se nedemokratski, totalitarni, autoritarni, nenarodni režimi boje obojenih revolucija koje predstavljaju jedan od oblika borbe za demokratiju. Kako ta borba protiv obojenih revolucija izgleda u praksi gledamo ovih dana, kad od Putinovog i Vučićevog režima na račun opozicije stižu lažne optužbe da sprema krvoproliće, da Zapad preko njih pokušava da nasilno obori režim. Zapravo je reč o pokušaju da se odbrani volja naroda, jer je naprednjački režim uhvaćen u besomučnoj krađi izbora i prekrajanju volje birača.

U dobrom društvu

Nakon svih tih podviga, nakon stolovanja po raznim ministarstvima i drugim ozbiljnim državnim institucijama, nakon silne moći da odlučuje o tuđim sudbinama, nakon vlasti da uništava živote ne samo građanima Srbije, već i žiteljima drugih država koji su naivno pomislili da je Beograd bezbedno mesto za sastanke – Vulin je spao na funkciju senatora Republike Srpske. Što bi rekla poslovica: Imao, pa nemao.

Za utehu, Vulin se našao u društvu “uglednih” stvaralaca srpskog sveta koji se onomad zvao velika Srbija. Pre njega, senatori Republike Srpske bili su Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, Momo Kapor, Amfilohije Radović, Radomir Smiljanić i slični intelektualci za specijalne operacije. Na kraju, velika je čast za ljubitelja ratnih zločinaca da bude deo ustanove koju je osnovala ratna zločinka Biljana Plavšić.

Zbog ekvilibriranja između istoka i zapada, zbog nužnog pravljenja ustupaka SAD-u i Evropskoj uniji, Vučić neće moći da ponovo postavi Vulina za ministra ili na neku sličnu državnu funkciju visokog ranga. Međutim, kao i u svakoj ozbiljnoj razbojničkoj bandi ili zavereničkoj grupi, šef ne zaboravlja lojalne službenike koji su mu verno služili. Nije senatorsko mesto Vulinov usud i krajnji domet, naći će mu Vučić već neko lukrativnu funkciju koja neće previše bosti oči “zapadnim partnerima”. Dok je Vučić na vlasti, Vulin ne mora da brine za svoju političku karijeru.