Piše: Nenad Kulačin
Predsednik Srbije uveliko gubi kompas i svesno ili ne, ponižava sopstveni narod gde god da stigne. Na skupu Krajišnika u Kovilovu, među nekoliko stotina ili hiljada ljudi koji su bili žrtve etničkog čišćenja i politike koju je srčano i glasno zastupao i on lično, poručio je da Srbija više nikada neće da dozvoli da Srbi budu etnički počišćeni sa prostora na koje vekovima žive.
Pred ljudima koji su na traktorima, ponevši ono što su stigli i mogli, bez ikakve pomoći Srbije i zabrane ulaska u Beograda, pobegli sa rodne grude on drži kvazi patriotske govore i pothranjuje davno izgubljene snove. Bruka i sramota. Pogrešno i mesto i slušaoci. Ne zna se šta je gore, to što im se neko poput njega govori o etničkom čišćenju, ali to što mi taj isti narod kliče.
Tog dana, kada je bio skup Krajišnika u prigradskom naselju Kovilovu, u Valjevu je organizovana Čvarkijada, a u Topoli Dani oplenačke berbe. Jasno je zašto je izabrao Kovilovo, a ne Valjevo ili Topolu. Manifestaciju Krajišnika je zloupotrebio za svoj rejting, a koliko je vezan za taj narod dovoljno govori da ne zna kako se nosi čuvena lička kapa. Stavio ju je, onako pripit, naopačke. Drmnuo je, tokom druženja, tri rakije, toliko su zabeležile kamere, a sa sobom je poveo i premijerku Anu Brnabić. Premijerka nije pila, ali je zato, kada god bi neko ponudio predsednika slanim i slatkim đakonijama, na Vučićevo naređenje probala izloženu hranu. Vučić je premijera Srbije sveo na probača hrane. I Julije Cezar je imao probače hrane, ali profesionalne. Nije omalovažavao svoje saradnike na taj način.
Krajišnici zamjena za Srbe sa Kosova
Krajišnici su se pokazali kao dostojna zamena za Srbe sa Kosova. Njima je, u stvari, te godine kada su krenuli put Srbije, bila i namenjena sudbina na Kosovu. Slobodan Milošević je hteo da popravi etničku situaciju na Kosovu i Metohiji tako što će da “preseli” srpski živalj iz svih tih krajina na Kosovo. Nije uspeo, ali su se Krajišnici pokazali kao dobri slušaoci Vučićevog govora.
Teško da će Vučić uskoro smeti da poseti Kosovo. Ne zato što mu to neće dozvoliti Albin Kurti, već zbog sopstvenog naroda. Kurti da je pametan dao bi mu dozvolu da dođe u Severnu Mitrovicu, Zvečan, Leposavić ili Zubin Potok kako bi se suočio sa narodom koji je verovao u njegove reči. Na te reči već danima podsećaju upravo Srbi sa Kosova. Oni tvrde da im je Vučić obećao da će država Srbija da reaguje i da zaštiti srpski narod na Kosovu prilikom prvog napada kosovskih snaga na njih. Od tada se desilo nekoliko napada, a sve je kulminiralo sukobom u Banjskoj u kojem su živote izgubili kosovski policajac i troje Srba sa severnog dela Kosova. Očekivana pomoć je izostala.
Srpski narod na Kosovu mu je verovao i kada je rekao da on nije ni Milošević, ni Vojislav Koštunica, ni Boris Tadić, i da kod njega neće biti kreni, stani. Vučić je, doduše posle poziva američkog državnog sekretara Antony Blinkena, povukao srpske snage sa administrativne linije koja stoji između Srbije i Kosova. Umeo je Vučić da podigne i avijaciju zbog nekoliko kosovskih dronova, a jednom prilikom je čak i rekao da je dobro dok ga ne vidimo u uniformi.
Sve je to sa posebnom pažnjom slušao srpski narod na Kosovu. Kada god je zatrebalo, pomoć kojoj su se nadali je izostala. Iluzija o tome da će srpska vojska, sa sve Vučićem u uniformi, ući na Kosovo, konačno se rasplinula i svakome je jasno da se to neće dogoditi. Tako je kako je. Kriv je onaj koji je podgrejavao takvu nadu, nadajući se da će svojim praznim pretnjama da, pre svega, uplaši Prištinu. Sada je postao žrtva sopstvene politike i pred Krajišnicima brani Kosovare.
Srbija i agresor
Na tom istom skupu je još jednom ponovio da će da nastavi da naoružava vojsku, jer je to garant da Srbija neće postati plen agresorima. Ti agresori postoje samo u njegovoj glavi i sa njima se on odavno bori. Zamišljeni neprijatelji ga sve više pritiskaju i on nema gde, već mora da naoružava vojsku. Ako Kosovare bude branio kao Krajišnike, postoji velika bojazan da će za koju godinu, možda isto baš u Kovilovu, na skupu Kosovara, da pije rakiju iz Gračanice, vino iz Orahovca, a Brnabić će da uživa u čuvenom specijalitetu iz Kosova Polja – rebarcima na kajmaku.
Nemali broj Srba na Kosovu sve glasnije govori o tome da su žrtva terora Milana Radoičića, kojeg Vučić ne da, a ne Kurtija. Mnogi govore o tome da kada Radoičić naredi, onda nema neodazivanja. Nije Radoičić Vojska Srbije, pa da se lako izbegne vojni poziv. Njegov ucenjivački kapital je mnogo veći, a time je i mnogo opasniji po samog Vučića. Možda i zato Vučić ne sme na Kosovo.
Najgore je to što se sve ovo vreme na Kosovu dešava tiha seoba Srba. Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, plaši se da će sever Kosova uskoro postati nešto poput Pojasa Gaze, sa malo Srba i sa konstantnim bezbednosnim incidentima. Niko normalan ne želi da živi u okruženju etničke mržnje i kriminala, a na Kosovu je tako oduvek. Prazne reči i pretnje neće sačuvati Srbe na Kosovu i vreme je da to konačno shvati i Vučić.