Sankcije Vulinu posljednje upozorenje Vučiću

Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)

Sankcije koje je šefu Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandru Vulinu uveo zvanični Vašington ne predstavljaju veliko iznenađenje. Neposredno posle postavljanja Vulina na ovu funkciju iz Sjedinjenih Američkih Država je jasno poručeno da će odlučiti sa kime će sarađivati, a sa kime neće. Sada je taj stav i ozvaničen.

Možda je trenutak kada su sankcije uvedene iznenađenje, ali svaki bi izazvao polemiku s obzirom da se radi o nekome na takvoj poziciji. Vulin je odavno jasno stavio do znanja da mu je Rusija mnogo bliža i draža od Zapada, pa i SAD. Cinkario je ruske opozicionare kome je to trebalo u Moskvi, bulaznio o srpskom svetu. Važno je napomenuti da takve sankcije nisu uvedene ni ruskom šefu državne bezbednosti.

Vučićev čovjek od povjerenja

Jasno je i da je Vulin neko u koga Vučić ima skoro pa neograničeno poverenje, ali je ipak bliža odrednica da ga predsednik Srbije koristi kako bi “terao” inat tamo gde još to može. Sem Vulina, jedino je još Bratislav Gašić, aktuelni ministar policije, neko ko je bio na sve tri najvažnije bezbednosne funkcije u zemlji – ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane i šef BIA.

Zašto je Vulin toliko prirastao srcu Vučiću? Vulin je, pre svega, služio da kaže sve ono što Vučić misli, a on to ne sme da, jer se kiti titulom predsednika Srbije. Naročito je to Vučić koristio za razračunavanje sa državama u regionu. Hrvatska, Bosni i Hercegovina, Kosova, pa i Crna Gora bile su mete najprljavijih i najprostačkijih izliva besa tog Vulina.

U Srbiji se, više nego otvoreno, govorilo i o Vulinovoj umešanosti u nešto što se naziva – državnim kriminalom, naročito kada je reč o trgovini narkoticima. Upravo je on bio jedan od prvih ministara koji je svojevremeno posetio najveću plantažu za proizvodnju marihuane – Jovanjicu. Mnogi u Srbiji i danas pamte situaciju, kada je kao ministar policije posetio svog mađarskog kolegu i kada je mađarski pas, obučen za pronalaženje narkotika, krenuo da laje i da se nervozno ponaša čim je “osetio” prisustvo Vulin u svojoj blizini.

Sve ovo navedeno, dilomatski je sročeno u američkoj odluci o sankcionisanju Vulina. Ono što, po mišljenju mnogih građana Srbije, nije u redu u tom zvaničnom saopštenju, jeste činjenica da ni građani Srbije nisu naivni. Svima je jasno da bilo koju radnju od navedenih u toj odluci, Vulin nikada, ali nikada, ne bi mogao svojevoljno da sprovodi. Jednostavno, u Srbiji kakva danas jeste, ne postoji ni promil šanse da se aktuelni šef BIA bavi bilo kakvom kriminalnom radnjom bez znanja i podrške predsednika Srbije.

Predsjednik mora isporučiti što je obećao za Kosovo

Ako to znaju građani Srbije, sigurno je poznato i predstavnicima američke administracije. Vučić mora da isporuči ono što je dogovoreno i ono što je predviđeno agendom kada je Kosovo u pitanju. Upravo u tom smeru i treba posmatrati uvođenje sankcija Vulinu.

Jasno je da je krajnji rok za završetak kosovske priče kraj ove godine. Sledeće godine se dešavaju izbori u mnogim državama na Zapadu, uključujući i predsedničke u SAD. Niko ne želi da se po isteku 2023. godine i dalje bavi Vučićem i Albinom Kurtijem. Imaće mnogo važnije stvari u svojoj agendi. Zbog svih tih izbora, možda su sankcije Vulinu poslednje upozorenje Vučiću.

Problem je što Vučić pokušava na sve načine da izigra dogovor i primenu FRA-NEM sporazuma. Njegov odgovor na uvođenja sankcija Vulinu su da treba da ga boli uvo za to, jer je i on bio pod sankcijama krajem devedesetih i nije se mnogo uzbudio zbog toga. Vučić uporno amortizuje kriminalni deo ove priče i tvrdi da su sankcije protiv njegovog čoveka od poverenja uvedene zbog Rusije.

Predsednik Srbije je ubeđen da sankcije Vulinu ne bi bile uvedene da je Srbija stavila pod sankcije Rusiji, i na taj način nastavlja da jača proruski blok u Srbiji. I ne razmišlja o tome koliko će time da našteti sopstvenom narodu. Nema mnogo ni potrebe da se brine za narod, jer taj narod veruje da Srbija stvarno ima 38,5 miliona tona zlatnih rezervi. Upravo je taj podatak, a da nije ni trepnuo, narodu saopštio Vučić, znajući da je stvarna cifra 38,5 tona, a ne miliona tona. Džaba, predsednik nikada ne laže.

Odgovor Vulina SAD-u

Elem, vratimo se mi na sankcije Vulinu. Upravo on, ćuti. I treba da ćuti, ne samo zbog činjenice da se nalazi na funkciji koja podrazumeva duboku tamu i neprisustvo u javnosti, već i zbog onoga što bi rekao. Vulin je, međutim, našao način kako da reaguje. On je na iznenađenje mnogih u Srbiji doneo odluku da dve mlade studentkinje iz Sarajava, zbog negiranja genocida u Srebrenici, svoje studiranje nastave na BIA Akademiji za bezbednost u Beogradu. To je odlučio tek kada je jedna od njih na društvenim mrežama napisala – Nek su vas pobili, i dopisala sočnu psovku.

To je bio pravi odgovor Vulina SAD. Sve ono što je suprotno naporima međunarodne zajednice, taj čovek će uraditi i samo iz inata i dok mu to bude dozvoljavao Vučić. Naravno da se i Vučić duboko složio sa ovakvom reakcijom Vulina. Nije isključeno da je to čak i njegova ideja, ali je “touchdown” ostavio Vulinu.

Sve ovo što se dešava je novo breme na leđima srpskog naroda. Koliko je tome kriva međunarodna zajednica, svojim nečinjenje, toliko je još krivlja vlast u Beogradu svojim činjenjem. Teško je zamisliti da će ikada biti bolje sve dok Vučić sprovodi politiku inaćenja sa svima gde i kada može. Ostaje nada da će međunarodna zajednica sprovesti ono što je zacrtano i da će konačno početi stvari u Srbiji da meri pravim mernim jedinicama.