Rusi dolivaju ulje na srpsku izbornu vatru

Piše: Nenad Kulačin

Ako je verovati predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, srpska vlast je od ruske obaveštajne službe FSB dobila informaciju o tome da se u Beogradu spremaju posleizborni neredi. Iza tih nereda stoje, prema tim saznanjima, stranci kojima je stalo do destabilizaciji Srbije. Brnabić se, pri tom, i zahvalila FSB na korisnim informacija.

Među tim informacijama, nema sumnje, bilo je sigurno i preporuka, jer je simptomatično da je istog trenutka krenula orkestrirana kampanja kako opozicija u Srbiji, okupljena oko liste Srbija protiv nasilja, hoće da napravi novi “Majdan”. Tako je protest opozicije protiv izborne krađe počeo da se upoređuje sa narandžastom revolucijom u Ukrajini.

Ranije najave opozicije

Ovakav narativ, iako je već krajnje izlizan i degutantan, sprska vlast je nametnula u nastupima svojih predstavnika iako tu nije bilo nikakve tajne. Svi lideri opozicije su jasno i nedvosmisleno rekli da će posle izbora braniti svačiji glas i izaći na ulicu ako dokažu izbornu krađu. Takve podatke Brnabić nije morala da čeka da joj dostave Rusi, jer je sve to mogla da vidi i da pročita u medijima koje njen šef Aleksandar Vučić ne kontroliše.

Sve ovo se dešava u trenutku kada Aleksandar Vučić posredno, a njegov blizak saradnik Vladimir Đukanović neposredno, optužuje Nemačku za mešanje u posleizborna dešavanja u Srbiji. S tim u vezi je Vučić najavio da će država Srbija da sastavi ”pismenije” o uticaju jedne velike evropske zemlje na dešavanja u njegovoj zemlji. Đukanović je otišao korak dalje i rekao da se radi o Nemačkoj.

Vučić, očigledno, nema problem da i strane političare koji se ne slažu sa njim provlači kroz blato u domaćoj javnosti. Tako je austrijske posmatrače u svom maniru ocrnio na svojoj godišnjoj konferenciji za štampu. Za jednog je rekao da je “cvrkutao”, a za drugog da je nameštao rezultate izbora u svojoj stranci. Tako da uopšte ne mora da čudi Vučićev odnos prema vlastima u Nemačkoj koje mu, za razliku od kabineta Angele Merkel, nisu po volji.

Ruski ambasador i Majdan

Zato mu je srce na istoj strani na kojoj je, inače, svih ovih godina, a to je ona – ruska. Tu nema ni najmanjeg šuma. Dan posle policijske akcije u kojoj su rasterani građani koji su demonstrirali ispred sedišta beogradske lokalne vlasti, Vučić je primio ruskog ambasadora u Srbiji i svog imenjaka Aleksandra Bocan Harčenka i obavestio ga o posleizbornoj situaciji.

Specifičnost ovog susreta je ta da je Bocan Harčenko izjavio da Vučić ima nepobitne informacije o tome da Zapad podstiče proteste u zemlji. Prema njegovoj oceni protesti u Srbiji se organizuju i sprovode po principima i tehnologijama ”majdanske revolucije”, da ”Zapad namerava da dovede opozicione snage na vlast u zemlji”, ali je naglasio da ”nikakvi ciljevi ili majdanske šeme” neće proći.

Majdan je dva puta pomenuo u jednoj rečenici. Ruski ambasador je ubeđen da interes Zapada leži u to što Vučić ima čvrst stav po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji.

Malo je, doduše, nejasno kako je to Vučić obavestio o saznanjima, za koje je noć pre toga premijerka Brnabić rekla da je Beograd dobio od FSB. Ispada je da Vučić obavestio Bocan Harčenka da zna da je informacije koje ima dobio od FSB i da te informacije govore umešanosti Zapada u izbornu krizu.

Vazalni odnos BIA-FSB

Sve je to još čudnije ako se ima u vidu da je srpska obaveštajna služba u ogromnom procentu sastavljena od ljudi kojima je, kao i doskorašnjem njenom šefu Aleksandru Vulinu, Rusija u srcu. Pre bi moglo da se kaže da je Bezbednosno-informativna agencija ekspozitura ruskog FSB o da ta saradnja, odnosno vazalski odnos, odlično funkcioniše godinama. Ta služba valjda nešto radi, ili samo prima informacije od FSB.

Jasno je da Rusija doliva ulje na posleizbornu vatru u Srbiji, jer može da bude oduševljenja izbornim procesom u Srbiji koji joj garantuje neuvođenje sankcija. Pored čestitke Vučiću, Kremlj je saopštio da su izbori prošli bez ijedne mrlje.

Mora se dodati da je Moskva jedna od retkih koja ima ovakav zvaničan stav o izborima. Naravno da joj odgovara ovakav izborni rasplet. Bez obzira što u parlamentu neće biti Zavetnika i Dveri koji se više kunu Kremlju nego Beogradu, mogu da budu veoma zadovoljni njihovom zamenom u vidu ekipe koja je okupljena oko doktora Branimira Nestorovića.

Ništa se bitnije njegovi stavovi po pitanju Rusije ne razlikuju od stavova Zavetnika i Dveri. Kada se na njihov konto dodaju i poslanici Vučićeve, Dačićeve i liste lidera Novog DSS Miloša Jovanovića, Moskva može da računa na dvotrećinsku podršku u Skupštini Srbije.

Pitanje za Brisel

Ništa ovo ne bi bilo diskutabilno da zvanični srpski kurs nije okrenut ka članstvu u Evropskoj uniji. Bilo bi dobro da Vučić objasni, pre svega, narodu kojem predsedava kako je to zamislio da Srbija postane članica EU dok se zahvaljuje ruskoj bezbednosnoj agenciji i kada ruski ambasador poručuje da protesti opozicije “neće proći”.

To bi pitanje, međutim, moralo da bude aktivno i u Briselu koji se još u punom kapacitetu nije izjasnio po pitanju izbora u Srbiji. Podsećanja radi, 2012. godine toliko se briselskoj administraciji žurilo da su u 17 sati, tri sata pre zatvaranja biračkih mesta u Srbiji, uputili čestitku Tomislavu Nikoliću na pobedi na predsedničkim izborima čime je stranka kojom je kasnije Vučić zagospodario došla na vlast.

Možda poučeni tim iskustvom, administracija u Briselu čeka da se kompletan izborni proces okonča, pa tada da se glasne.

Al Jazeera Balkans