Piše: Tomislav Marković
Rezolucija Evropskog parlamenta izazvala je veliku uznemirenost kod ovdašnjih kradljivaca izbora. Evropski poslanici zatražili su međunarodnu istragu nepravilnosti na izborima koji su u Srbiji održani u decembru prošle godine. Takođe zahtevaju da se Srbiji ukine pristup evropskim fondovima, ukoliko se pokaže da su predstavnici vlasti umešali svoje prste u izbornu krađu i ukoliko ne budu voljni da primene u praksi izborne preporuke koje bi dovele do koliko-toliko poštenih izbora. Ukratko, naprednjačkim režimlijama se loše piše, pa nije ni čudo što pokazuju znake teške nervoze koji ih dovode do nekontrolisanih izliva besa.
Već dugo naprednjački funkcioneri, nosioci vlasti, idu naokolo i urlaju kako su opozicionari koji su tražili istragu – kvislinzi, kolaboranti, kmetovi, sluge koje rade za strance, izdajnici roda svog koji bi da ukinu suverenitet Srbije. Izređali su se svi viđeniji članovi naprednjačke prve postave, a lovu na veštice ton daju tehnička fikus-premijerka Ana Brnabić i fikus-predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, po milosti Vučićevoj – ministar vojni.
Strah od istrage
Vučević se poslužio tehnikom slobodnih asocijacija, pa je obznanio da ga zahtev za istragu izbornog lopovluka podseća na ultimatum iz 1914. godine koji je Austro-ugarska postavila Srbiji povodom sarajevskog atentata. Za divno čudo, istu istorijsku bekhend-paralelu povukla je i Ana Brnabić, i njoj mozak radi potpuno isto kao Vučeviću, pa joj na um padaju identične asocijacije.
Zanimljivo je da i silni naprednjački propagandisti koji ne mrdaju iz televizijskih studija imaju potpuno istu ideju. Što bi rekli junaci Joneskove drame apsurda “Ćelava pevačica”: “Kako je to čudno, kako je to neobično, i kakva podudarnost.” Reklo bi se da svi naprednjaci misle jednom glavom, i to onom koja stoluje na Andrićevom vencu, u kabinetu predsednika nepostojeće Republike.
Ako su izbori bili pošteni i čisti kao suza, kao što tvrde naprednjački funkcioneri na čelu sa Aleksandrom Vučićem – zašto su se onda naše ovejane poštenjačine toliko uprpile od istrage? Ako su nevini, ako ništa loše nisu učinili, istraga će to pokazati. Rezolucija poziva da se tim poslom pozabave uvaženi međunarodni pravni eksperti i institucije. Šta srpski vlastodršci imaju protiv stručnjaka i ustanova sa ozbiljnim autoritetom? Pitanje je retoričko, a odgovor jasan. Zakona, istrage i organa reda boje se jedino lopovi i prestupnici, da su izbori zaista bili pošteni, osumnjičeni ne bi imali od čega da strahuju.
Premijerkini biseri
Naprednjačke istorijske analogije ne mogu se uzimati ozbiljno, oni ionako ništa ne znaju o srpskoj istoriji, niti ih takve bagatele zanimaju, iz prostog razloga što njih u životu ništa osim čerupanja budžeta i ne interesuje. Ne izgovaraju naprednjački funkcioneri svoje replike da bi rekli nešto istinito i suvislo, već da bi spinovali, stvarali maglu i difamirali političke protivnike. Tome u prilog govori i jedna poruka Ane Brnabić opoziciji, smućkana kao ubitačni koktel neznanja i gluposti.
Pobrkalo se premijerki sve u glavi, epohe, ratovi, događaji o kojima ništa ne zna, što joj daje punu slobodu da se prepusti zlostavljanju činjenica i logike. “Znam da bi i Hitler i Himler tražili međunarodnu istragu kako bi ponizili suverenu i nezavisnu Srbiju. Jednako kao 1914. godine”, napisala je premijerka u stvaralačkom zanosu. Brnabić zaista ume da briljira, dala je još jedan prilog antologiji domaćeg gluparenja, ko zna koji po redu.
Premijerka ponavlja staru desničarsku mantru koja izjednačava Evropsku uniju i Treći Rajh, dotle dobacuje, takvi su joj intelektualni dometi. Po toj ekstremističkoj logici, svako ko sarađuje sa Evropskom unijom i vidi Srbiju kao deo zajednice evropskih naroda je kvisling i izdajnik. Zar Brnabić nije na čelu Vlade koja se makar formalno zalaže za evropske integracije? Kako je nije sramota da sarađuje sa tim zlikovcima koji bi da ponize Srbiju tako što bi pomogli da se u našoj zemlji održavaju demokratski izbori i da se poštuje volja građana?
Nepročitani Ustav Srbije
Dovoljno je tragično što premijerka ove nesrećne zemlje nije zavirila u udžbenik istorije za osmi razred osnovne škole, ali je znatno strašnije što ne čita ni Ustav Srbije. Da se nekad u životu srela sa ovim pravnim aktom, znala bi šta u njemu piše o suverenosti. Nije morala čak ni da pročita ceo Ustav, velika je to muka i preobimna literatura za ljubitelje nečitanja, dovoljno bi bilo da je pogledala početak.
Član 2. Ustava Srbije glasi: “Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.”
Dakle, onaj ko uspostavlja vlast mimo slobodno izražene volje građana, na primer u Beogradu, taj ruši suverenost države. Ko pokrade izbore, ko manipuliše biračkim spiskom, ko uzurpira sve medije, ko lažno seli birače iz jednog grada u drugi, ko omogućava građanima BiH da glasaju na lokalnim izborima u Srbiji – taj je uništitelj suverenosti Srbije. Ako premijerka, ministar vojni, predsednik i ostali državni funkcioneri žele da pronađu krivca koji bi da ukine suverenost naše zemlje, ne moraju da idu daleko, dovoljno je da pogledaju u ogledalo.
Vijekovna borba za naprednjačku slobodu
Brnabić je potegla tešku artiljeriju, govoreći kako je Srbija tokom Prvog svetskog rata izgubila pola muške populacije kako bi sačuvala suverenitet, i kako su naši preci ginuli za suverenitet i slobodu. Pa zašto onda pljujete na te žrtve i rušite suverenost države muljanjem na izborima? Zar naprednjacima ništa nije sveto? I ovo pitanje je, naravno, retoričko. Ne znaju oni ni za kakve vrednosti, nema za njih svetinja osim sopstvenog ćara i buđelara, sve čine kako bi zadržali poziciju sa koje mogu neograničeno da otimaju od sopstvenih građana.
Puna su naprednjačkim funkcionerima usta suvereniteta i slobode, a u praksi rade sve suprotno od navodnih ideala. Oni sebe vide kao poslednju reč srpske istorije, kao ostvarenje sna prethodnih generacija i svih žrtava položenih u borbi za slobodu. Pričao je o tome i Miloš Vučević povodom Dana državnosti, navodeći kako su ustanici pre 220 godina “celom svetu pokazali da su sposobni da ostvare slobodu”, te kako su to bili ljudi “potpuno sami i ostavljeni da umru, a koji vaskrsnuše u slavi i vaspostaviše danas nas”.
Pa da, ustanici su se borili protiv stranog zavojevača, i oni i njihovi potomci su u raznim ratovima ginuli za slobodu samo da bi koju stotinu godina kasnije naprednjaci vladali Srbijom, gušeći i tu slobodu i suverenost građana. Baš su ovakvu naprednjačku vladavinu imali na umu silni buntovnici i slobodari iz naše prošlosti, baš za to su stradali. Borili su se za budućnost u kojoj će njihove potomke ucenjivati jedna razbojnička partija, trpaće ih u autobuse i razvoziti kao stoku po mitinzima, pretiće im da će ostati bez posla i hleba, držaće ih u strahu i tretirati kao roblje.
Mafijaška logika
Naprednjaci, kao i svi nacionalisti, populisti, autokrate i neprijatelji demokratije i slobode – imaju pomalo specifičnu ideju suverenosti. Za njih su suverenost, nezavisnost i sloboda postignuti kad zemlja nije pod tuđom okupacijom, već su građani podvrgnuti vrlo sličnoj vladavini domaćih uzurpatora, opsenara i tirana. Na isti način suverenost shvata i Kim Džong Un u Severnoj Koreji, kao i svaki drugi diktator.
A i svaka mafijaška porodica ima slično shvatanje suverenosti, samo se ovejani kriminalci ne služe ovako gromopucatelnim rečnikom i svoju pohlepu ne skrivaju iza velikih reči. Kod njih je sve iskrenije i jednostavnije: svaki klan drži jedan deo grada i tamo razvija svoje ilegalne poslove i udara reket poštenom svetu. Baš kao i naprednjaci, ni mafijaši ne vole da im se nekakvi istražni organi mešaju u poslove. I kriminalci su suverenisti, samo toga ni sami nisu svesni.
Naprednjaci bi prosto da zadrže vlast i monopol na svom parčetu planete, gde ne poštuju nikakve zakone, niti ikome polažu račune. Usput bi da nastave da glume kako je Srbija na evropskom putu, i da i dalje uzimaju novac iz fondova Evropske unije, kao zemlja-kandidat za članstvo, ali da ih oni koji daju pare svojih poreskih obveznika ni za šta ne pitaju. Takođe bi nastavili sa stvaranjem lažne slike o evropskom putu, jer zahvaljujući takvoj pogrešnoj percepciji u Srbiju stižu strane investicije, mahom sa zapadne strane, na čemu se održava ovo malo ekonomije. Što bi rekao slobodarski narod na koji se naprednjaci stalno pozivaju: lopovska i prevarantska posla.
Svaka Vam cast Gospodine. Respekt.