Ko je ”veliko srpsko đubre”

Piše: Milojko Pantić

Prošle nedelje prvi put za dvanaest godina moje verbalne borbe protiv Slobizma, Šešeljizma i Vučićizma, doživeo sam jednu neprijatnost na javnom mestu. Prolazeći centrom Beograda na Terazijama mimoilazim se sa čovekom pedesetih godina, skromno obučenim, i on kao za sebe, ali da ga ja čujem kaže: „Milojko ti si jedno veliko srpsko đubre“.

Nije dakle đubre neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije, koji je učestvovao u razaranju tri naše države i koji je ojadio Srbiju pravnim i fizičkim nasiljem, uništavajući sve državne institucije i pljačkajući sve njene privredne i prirodne resurse, već je srpsko đubre onaj ko o tome govori i piše.

Pomislio sam tada na blokadu rada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, od strane lažnih studenata sa majicama na kojima je lik Legije, organizatora ubistva Zorana Đinđića i pitao se kako je tek kolegi i profesoru Dinku Gruhonjiću koga rulja od „Službinih“ saradnika hoće da otera iz ove školske ustanove.

Verbalni napad pojedinca na mene ne može se naravno porediti sa pretnjama smrću Dinku Gruhonjiću zbog montirane izjave od pre dve godine, ali je poruka i u jednom i u drugom slučaju ista: Tri vrste naših višestranačkih a nedemokratskih vlasti prerastaju u fašizam.

Prvo „Slobizam“ kao ratno razaranje bivše velike države oružjem i pljačkom društvene imovine i građana putem piramidalnih banaka u istorijskoj inflaciji za vreme međunarodnih sankcija.

Zatim „Šešeljizam“ kao lažni nacionalizam, odnosno lažna borba za srpstvo, četništvo i pravoslavlje, kao i lažno rusofilstvo.

I najzad „Vučićizam“ kao uništavanje državnih institucija, lažna odbrana Kosova i pljačka svega postojećeg.

Zapravo, u tom društvenom procesu „Vučićizam“ je napravio taj udar groma fašizma na Srbiju.

Jer Slobodan Milošević i njegov omiljeni opozicionar Vjekoslav Hulja Šešelj svoj su totalitarizam koliko-toliko sprovodili preko kakvih takvih državnih institucija.

Vučićizam je međutim napravio državni udar gazeći Ustav i okupirajući sve medije i sve državne institucije svojim partijskim poslušnicima.

Pritom su se svi njegovi sledbenici držali uputstva ozloglašenog šefa Hitlerove propagande Jozefa Gebelsa, koji je pripadnicima nacionalsocijalističke partije, pre nego što su sa politike prešli na čisto nasilje savetovao: „Za svaki problem u državi optužite i napadnite opoziciju i vrlo brzo ćemo ih uništiti“.

Taj Gebelsov metod zamene teza, čovek koji je u Srbiji vlast pretvorio u vlastito ime, doveo je do savršenstva.

Ne postoje izbori na kojima on poput Gebelsa, ne optužuje opoziciju da ne radi ništa drugo nego samo širi strah među građane.

Poručuje takođe da se on i njegova stranka ne plaše i da će oni zaštititi građane od opozicije.

Na vlast su 2012. godine došli obećavajući građanima da će, ako za šest meseci svima u Srbiji ne bude bolje, oni podneti ostavke.

Umesto toga zgazili su Ustav, ugušili Parlament, uništili sudstvo i okupirali sve medije. Vladu čine sve sami klimoglavci i uvlakači.

Dozvolili smo da našim životima ovlada politički ološ.

I kao omađijani svakodnevno slušamo njihove banalne verbalne tirade preko svih medija, potpuno nesvesni da se iza tih njihovih banalnosti krije čist fašizam.

Postajemo na taj način saučesnici u fašizaciji Srbije.

U takvim uslovima o tome ko će biti poslanik ili odbornik ne odlučuju građani na izborima već vlast. Svi se pitaju odakle izvire tolika moć vlastodržaca.

Pored pomenute Gebelsove propagande preko okupiranih i tabloidnih medija i nasilja svake vrste, kao i preko potpuno privatizovanih i kriminalizovanih tzv. Službi bezbednosti, ključni faktor vlasti je totalna kontrola svih novčanih tokova i uzurpacija svih privrednik i prirodnih resursa zemlje.

A ova prošlonedeljna, zakonom zabranjena a od vlasti dozvoljena blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i zahtev da se zbog montiranog iskaza od pre dve godine, sa posla otera profesor koji je po njihovom mišljenju izdajnik srpstva, čista je demonstracija fašizma i pokazatelj šta nas sve čeka ako se tome ne suprotstavimo.

Hitlerovci su tridesetih godina prošlog veka zapalili parlament i za to ne samo optužili već pohapsili i uništili opoziciju.

To se u Srbiji još nije dogodilo, ali i bez toga, kada fašisti slobodno demonstriraju svoju moć, postaje besmisleno sve – i simulacija izlaska na birališta i Expo 2027. kao „Kvantni skok u budućnost“, i svaka kulturno umetnička manifestacija, predstojeće Olimpijske igre u Parizu i Evropsko prvenstvo u fudbal.

Da Zvezdu i Partizan ne pominjemo.

Fašizam sve pretvara u besmisao, pa i naše živote.

Danas