Ko čuva Crnu Goru

piše: Dragan Veselinov

Ako za trenutak zanemarimo domaće verne snage, onda konfuznu zbilju u Crnoj Gori ne manje održava i konfuzna Evro-Amerika. Podgreva vatrom lonac, ali malo skuva. Može joj se, jer ona ima nedostižnu rezervu: ogromnu ekonomiju, geografsku sigurnost i međunarodni vojni savez. Spora je jer ih je i mnogo u njoj. To govori Crnogorcima da ne smeju čekati na Zapad da odlučno reši njihove teškoće, jer ne mogu znati na šta će se Evro-Amerika odlučiti kada iskoči iz sna.

OVO NAM SE DOPADA

Dopadaju nam se Ukrajinci, njihova samostalnost i hrabrost Zelenskog. Oni ne traže spoljne trupe u pomoć, već oružje i sami čiste unutrašnji prostor od ruske iredente.

U toku je brutalna provera svih crkava i manastira koji su ostali u sastavu Moskovske patrijaršije. Do sada su ušli u preko sedam stotina ruskih crkava na svojoj teritoriji u eparhiji Černjivski-Bukovina i oblasti Rivne tražeći ilegalno oružje, novac, rusku propagandu, uputstva za sabotaže, skrivene zločince i strane plaćenike. To sada u Crnoj Gori, izgleda, da nema ko da izvede – u stvari, i nema zašto, zar Srpska pravoslavna crkva nije lojalna Podgorici, a ne Beogradu?

A više od svega se našoj zluradosti dopada kada kijevska policija u noćnoj proveri kaluđera po manastirima nađe u krevetu arhimandrite sa golim dečacima, kao što su otkrili nabreklog od zadovoljstva sekretara Černjivsko-bukovinske eparhije arhimandrita Nikitu sa dečakom iz crkvenog hora u gaćama.

Arhimandrit Nikita nije opovrgavao da je pedofil, već se durio što policija nije pre noćnog nasilnog ulaza u zgradu učtivo zvonila da joj on domaćinski otvori rajske dveri.

OVO NAM SE NE DOPADA

Ne dopada nam se izjava ministra spoljnjih poslova EU Španca Žozepa Borelja od 28. novembra 2022. godine da se ukrajinsko pitanje može rešiti višijevski, podelom Ukrajine na dva dela, na moskovski i kijevski.

To bi bilo slično podeli Francuske 1940. godine, kada su raskomadanu i ,,nezavisnu“ višijevsku Francusku pod Berlinom priznale Amerika i SSSR (i Pavelićeva NDH), a pokajale se 12-17 meseci naknadno ulaskom u rat sa Nemačkom. Borelj za to ne kaže kao mi, da je to ,,višijevska“ podela Ukrajine, već ,,korejska“, jer ga je možda sramota francuskog kapitulanstva maršala Petena, a i ne osvrće se na to što i mnogi u Kataloniji hoće van Španije.

Ali šta se dobro dogodilo sa ,,korejskom“ podelom Koreje, kada sada Severna Koreja preti celom svetu nuklearnom strahotom a narod pati od gladi? Onda tako može da se sutra pocepa i Crna Gora, na beogradski i podgorički kontinentalni deo, a obala na budvansko-hercegnovski i ulcinjsko-barski deo, zar ne? A tako onda može i Bosna i Hercegovina da se pocepa, na beogradski, zagrebački i sarajevski deo…

I onda se tu postavlja pitanje: a što je Zapad uopšte i ušao u vojnu intervenciju u Jugoslaviji ako će na kraju da prizna početne veliko-državne ciljeve zaraćenih strana? Konzervirao je dostignutu terensku raspodelu nacionalnih snaga iz 90-ih godina i potom otvorio hladni rat koji traje već 27 godina. I doprineo je pauzi u ekonomskom razvoju celog regiona.

Po nama, ako je Zapad ušao puškom kod nas, onda je trebalo i da završi raspodelu vlasti na načelima građanske i sekularne države, a ne da flertuje sa preživelim nacionalističkim i klerikalnim režimima i da ohrabruje sve balkanske iredentiste da rašire još više svoja krila.

KO IZDAJE UKRAJINU

Mi ne vidimo kako Crnoj Gori mogu pomoći izjave Bisela o podeli Ukrajine. Zašto mnogi uticajni političari u Briselu i Vašingtonu ne žele da Rusija pretrpi poraz od Ukrajine? Zašto nisu pre njih Buš stariji, Tačerova i Helmut Kol hteli neminovni raspad SSSR-a? Zašto se Obama upustio u bliskoistočne ratove od 2008.godine i najzad dopustio da se Rusija ušanči u Siriji? Kako to da je Angela Merkel tako blago osudila rusko osvajanje Krima 2014. godine?

Sovjetski Savez se morao nacionalno raspasti jer, na svu sreću, do 1990. godine nije dovršio kolonijalnu rusifikaciju Evro-Azije. Ali se ne vidi zbog čega bi Rusija

zaslužila da povrati kolonije, ona nema svetsku tehnologiju, nema svetsku elektroniku i nema svetsku valutu. Čak i kad bi ih imala, kolonijalizam je bivša politika evropskih sila satrvena u antikolonijalnim ratovima. A i niko ne kupuje ruske cipele niti sluša moskovske šlagere iz 50-ih godina prošlog veka umesto Ledi Gage i Šakire. A i to baš nije neka muzika.

Malo se ko seća da su SAD i Ruska Federacija potpisima Bila Klintona i Borisa Jeljcina garantovale Ukrajini 5. decembra 1994. godine, Budimpeštanskim memorandumom, nezavisnost i sigurnost njenih granica ako ona, na moskovski zahtev, preda Rusiji 1.900 nuklearnih glava koje je SSSR namenio napadu na Ameriku. To je garantovao i premijer Ujedinjenog kraljevstva Džon Mejdžor o čemu su svi potpisnici Memoranduma svečano obavestili 19. decembra 1994. godine Savet bezbednosti UN.

Brisel sa tim nije imao nikakve veze – i što se on meša i poništava obaveze velikih sila? Nečasno je Ukrajini sada, posle te žrtve, kada je tadašnji ukrajinski predsednik Leonid Kučma isporučio rakete Rusiji, nagoveštavati podelu ukrajinske teritorije kada ona vraća oduzeti Herson i preti odlučnom bitkom i za Krim. To je primorava da se bez objašnjenja Zapada upušta u pregovore pre nego što je stekla nadmoćnu poziciju pred Moskvom.

Umesto da dobija oružje i municiju, Ukrajina sluša defetističku izdaju saboterskih elita iz Brisela i Vašingtona. Sada se pomiriteljskom talasu priključio i Vatikan nudeći posredništvo na svojoj rimskoj teritoriji jer je papa Franjo povodom Svetskog jevrejskog kongresa istakao 22. novembra da je rat u Ukrajini ,,svetogrdan“. To Moskva odbija, iako je papa auto-bombom ubijenu Dariju Duginu nazvao ,,nevinom“ žrtvom rata – i ipak je optužen da je ,,lažov“ i ,,rasista“ jer je Čečene i Burjate u jezuitskom časopisu Amerika nazvao ,,najsvirepijim“.

PUTINOV MIR

Svi smo mi za mir, ali nismo da ga steknemo na kolenima i u ropstvu. Nije mir pravedan samo zato što je mir. Prekid borbe Ukrajine za obnovu državne teritorije bio bi signal svim beogradskim nacionalistima da u Crnoj Gori krenu na sukob, jer će biti nagrađeni zapadnom saglasnošću na otcepljenje dela Crne Gore.

A onda, evo šta će biti sa Crnom Gorom ukoliko se sklopi Putinov mir.

Ništa mir u Ukrajini ne bi Crnoj Gori značio ukoliko bi Putin ostao na vlasti u Rusiji i nastavio da jača svoj ,,putinizam“ kao ,,naučnu“ ideologiju idiotizacije Rusa od kindergartena do univerziteta u skladu sa svojim ratnim govorom 24. februara 2022. pred napad na Ukrajinu. A svoj pogled na ceo svet je izneo 28. oktobra u višesatnom televizijskom govoru.

Taj ,,putinizam“ je potom formulisan u njegovom dokumentu pod nazivom ,,Osnove ruske državnosti“ u četiri odeljka: prvi, to je mitologizacija jedino tačne Putinove interpretacije istorije Rusije bez mogućnosti istoričara da joj se suprotstave; drugi, to je spisak verskih i unikatnih kulturnih vrednosti Rusa oko kojih je naredbom svim federalnim i regionalnim jedinicama naloženo da ih istovrsno sprovode bez integracije sa dostignućima drugih kultura; treći, to je odeljak pod nazivom ,,Rusija u svetu“, kojim se opravdava izolacionizam, antievropejstvo i šovinizam nadmenih Rusa; i četvrti, pod nazivom „Vizija budućnosti“, u kojem Putin govori šta će u Rusiji biti kada Moskva pokori Ukrajinu i potuče svoju „petu kolonu“, u stvari demokratsku opoziciju njegovoj strahovladi.

U ovom odeljku Putin govori homeinijevskim rečnikom da se Rusija mora ,,desatanizovati“ od Zapada, Rusija je glavna civilizacija sveta, njeni junaci od Aleksandra Nevskog i Jozefa Staljina do Jurija Gagarina su vođe čovečanstva, a da drugih ne bude brinuće se Ruska pravoslavna crkva i ustanove državne sile – ,,siloviki“, a posebno Odeljenje Ministarstva kulture koje se zove Roskomnadzor.

Oni će odlučivati koje se knjige smeju štampati, koji se filmovi smeju prikazivati i koji glumci smeju na pozorišne bine. A kako je već donet zakon koji zabranjuje kritiku krimske aneksije i rat sa Ukrajinom, Putinova Rusija je krenula na put degeneracije već degenerisane staljinističke ideologije prava Rusa da povedu ceo svet.

Ovaj četvorodelni program će ruski studenti morati od sledeće 2023/2024. školske godine da obavezno slušaju tokom svih godina školovanja na univerzitetima, a sprovođenje programa će disciplinski nadgledati državno imenovani eksperti kao što su direktor petrogradskog muzeja Ermitaž Mihail Pijotrovski i šef Ruskog saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov — o ovome je pre nekoliko dana pisao za moskovski Tajms Andrej Kolesnikov.

ŠTO CRNA GORA NIJE URADILA

Ukrajina je na putu da učini ono što Crna Gora nije učinila, a nije ni htela, a teško da je i mogla.

Rada, ukrajinski parlament, je objavila 24. novembra jakobinski nacrt zakona br. 8221 kojim se: 1. Zabranjuje rad Ruske pravoslavne crkve na svim područjima gde deluje Ukrajinska pravoslavna crkva; 2. Zabranjuje rad svih religijskih grupa i ustanova koje sarađuju sa Ruskom pravoslavnom crkvom u bilo kom obliku aktivnosti, zaključno sa organizacionom i kanonskom povezanošću; 3. Otkazuju svi ugovori Ruske pravoslavne crkve sa bilo kojim potpisnikom iz Ukrajine i sveta, kojim su imovina i ekonomska prava ove crkve stavljena na raspolaganje tim potpisnicima; i 4. Zabranjuje svim postojećim organizacijama koje nose oznaku ,,pravoslavni“ da je koriste ako nisu pod kanonskom i organizacionom upravom Ukrajinske pravoslavne crkve.

Ovo izgleda da je u duhu Francuske revolucije od 1789. godine.

A IMOVINA?

Ukidanje Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini i poništavanje svih imovinskih ugovora između nje i spoljnih korisnika otvara pitanje šta dalje sa njenom imovinom.

Predsednik ukrajinske vlade Denis Šmigal će možda ubrzo reći da dve čuvene moskovske lavre u Ukrajini, Kijevsko-pečerska i Svjatogorska lavra Svetog uspenja, idu u registar imovine Ukrajinske pravoslavne crkve koju je stvorio predsednik Petro Porošenko 2018. godine i koju je te godine priznao vaseljenski patrijarh Vartolomej.

Doduše, Vartolomej je želeo da se sve pravoslavne crkve u Ukrajini ujedine u jednu, i nije time želeo imovinske sporove među njima, ali je to, istovremeno i omogućio, jer je rehabilitovao kijevskog patrijarha Filareta koji je stao na čelo otcepljenog Kijevskog patrijarhata od Moskve, kog je Ruska pravoslavna crkva ekskomunicirala 1990. godine.

POPOVI, KO ĆE SA VAMA IZAĆI NA KRAJ

Zelenski je krenuo da ruske popove dokrajči na način Robespjera. Ako ukine i razvlasti Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini pre nego što krenu mirovni pregovori sa Moskvom, raščišćavaće politički prostor za čvršću poziciju sa Putinom.

A ako je iko u tome pomogao Ukrajincima da se obnove kao nacija, onda je to učinio upravo Putin negacijom Ukrajinaca. Nema sada gotovo nikoga u Kijevu ko će u ratnom stanju Ukrajine sa Rusijom da brani Rusku pravoslavnu crkvu. To bi bilo samoubistvo. No, nema sumnje da će na kijevski potez biti kritike u međunarodnim verskim i političkim centrima.

Mogu li Crnogorci da krenu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao Ukrajinci prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi? Teško. Očigledno je da to ne ide bez

pogibeljnog fizičkog konflikta. Ne, nemojmo ga priželjkivati. U Crnoj Gori se može izbeći ukrajinski ishod. Njena unutrašnja nacionalna podela na srpsko-crnogorsko biće to može preživeti jer je ona autohtono stvorena, i ne stiže od spoljnih centara, ali je njena podela na Evropu i srbijanski autoritarizam udaljava od čistog rešenja.

Koegzistencija dva različita etnička osećaja se može usklađivati, jer ako to može Kanada, može to i Crna Gora, ali to ne ide uz jačanje dve različite verzije političke budućnosti Crne Gore. Mnogo toga je i u rukama budućeg Beograda. Bude li mu dozvoljeno da i dalje gura politiku unutrašnje diktature, srpskog nacionalizma i Velike Srbije, guraće i Crnu Goru ka scenariju sličnom onom u Ukrajini. Ambis u Crnoj Gori će biti sve dublji .

A Crna Gora nije Ukrajina. Zašto? Zato što ukrajinska Rada brani svoj predlog Zakona jednostranim nacionalnim obrazloženjem koje u Crnoj Gori može dovesti do građanskog rata. Rada ga brani u ime jedno-nacionalne sigurnosti ukrajinskog naroda gde je ,,oslobađanje Ukrajine od Ruske pravoslavne crkve još jedan korak za nezavisnost Ukrajine“ – to piše u obrazloženju Zakona. On se, inače, složeno zove kao ,,Zakon o osiguravanju jačanja nacionalne sigurnosti u sferi slobode savesti i aktivnosti verskih organizacija“.

U Crnoj Gori to ne može biti primenjeno, jer su u njoj dve ravnopravne nacionalne zajednice. Izlaz nije u slomu legitimnog srpstva, već je u slomu beogradske kolonijalne politike bez koga nema unutrašnjeg pomirenja i bratstva svih Crnogoraca. Zato mi podržavamo Ukrajinu protiv Rusije, radi jedinstva u Crnoj Gori, i Crnogoraca i Srba u njoj. Da vide da u sukobu nije neophodno rešenje za obe strane, za Srbe posebno. I stoga, suprotno od krvnog rešenja u Ukrajini, mi govorimo da, u ime Boga, sukob ne sme da se dogodi i u Crnoj Gori.

I stoga mi tvrdimo da je sada istorijska odgovornost na popovima Srpske pravoslavne crkve da uoče da je blagodatno što ne žive u Ukrajini. I zato neka prestanu da spavaju sa dečacima i neka prestanu da podrivaju Podgoricu, svoju državu. I živeće u božjem miru, daleko od Ukrajine.