Rezolucija o Srebrenici neće izazvati turbulencije u regionu, jer su one već izazvane negiranjem genocida, rekao je novinar Boško Jakšić, komentarišući reakcije srpskih vlasti nakon usvajanja Rezolucije UN.
Usvajanje Rezolucije o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih, vlasti u Srbiji prepoznaju kao svoju pobjedu zbog broja zemalja koje su bile uzdržane ili protiv.
„Ne ulazim sada u ovu aritmetiku, gdje se glasovi uzdržanih izjednačavaju sa glasovima protiv, što je netačno, zato i postoji glasovi za, uzdržani i protiv. Dakle, stvara se taj jedan utisak pobjede, a rezolucija je prihvaćena. Da li, ako su srpski zvaničnici bili u pravu, da li bi to značilo da su Srbi genocidni narod, da je Republika Srpska genocidna kategorija koju treba ukinuti, i da Srbiji prethodi plaćanje milijardi dolara ratne oštete? To nije tako zato što je osnovna premisa tumačenja pogrešna. Dakle, rezolucija nikada o tome nije govorila. Znalo se unaprijed, da se u sedam tačaka Rezolucije nigdje ne pominje ni Srbija, ni Republika Srpska, ni srpski narod“, kaže on.
Prema njegovim riječima, svega ovoga ne bi bilo da su Vučić, ali i oni prije njega, prihvatili da se u Srebrenici dogodio genocid.
„Mi možemo sad da pričamo o tome šta je sa srpskim žrtvama, sa punim pravom. Ali je činjenica da ne postoji rezolucija o genocidu u Bratuncu nad Srbima. Nego je rat u Bosni završen samo sa jednom rezolucijom o genocidu. I to je samo genocid u Srebrenici. Sada mi možemo i dalje da se bunimo protiv odluka Haškog tribunala. To je tribunal koji je organ Ujedinjenih nacija. Prema tome, negiranje genocida i negiranje jednog takvog suda, je negiranje većine“, kaže Jakšić.
On dodaje i da niko od predstavnika zemalja u UN koje su bile uzdržane nije dovodio u pitanje da se dogodio genocid u Srebrenici.
„Njihovi motivi za uzdržanost su bili da sumnjaju upravo u tu vrstu političkih manipulacija. Nije im dovoljno bilo jasno zašto, koji je motiv za donošenje rezolucije. Ali sama suština da 11. juli bude proglašen za Međunarodni dan sećanja i biće obilježen u mnogim od tih uzdržanih zemalja za mjeseci i po dana. Ali mi s druge strane imamo Milorada Dodika koji je nekada prihvatio da se radi o genocidu, a onda je okrenuo svoj stav i govori da je to izmišljotina. Imamo rezoluciju parlamenta Republike Srpske koja to negira. Imamo predsjednika Srbije koji nikada nije upotrijebio riječi genocida. Dakle, ako je sada izglasana kao što jeste ova rezolucija, ja se pitam kako će se ponašati srpski zvaničnici, da ne govorimo o ovima u Republici Srpskoj, koji imaju obavezu da ne negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid. I to će biti određena vrsta ispita, ali čini mi se da je nažalost odabran kurs konfrontacije i ne samo sa zemljama predlagačima“, kaže Jakšić.
Ističe i da je Vučić stalno upozoravao da je rezolucija ta koja će izazvati turbulenciju u regionu, ali da to nije tako, već da je negiranje genocida to koje je izazivalo turbulencije.
„Crna Gora je dala amandman gdje se jasno precizira i konkretizuje da ne postoji kolektivna već samo individualna odgovornost. Dakle, to je trebalo da bude još dodatni argument da taj tekst nema nikakvu namjeru da srpski narod proglasi za genocidni narod. Dakle, nema kolektivne krivice. Po tumačenju vlasti u Beogradu, Crna Gora je zabila nož u leđa Beogradu. Dakle, to je potpuno odstupanje elementarne diplomatske logike“, navodi novinar.
Komentarišući ponašanje vlasti u Srbiji nakon usvajanja rezolucije, ogrtanje zastavama predsjednika i članova vlade, bilborde po Beogradu, Jakšić kaže da je u pitanju kampanja koja je svesno vođena i koja će imati remetilački faktor za odnose u regionu.
„Ako smo mi otvorili front protiv Zapada kome nominalno težimo, ako smo otvorili front protiv jedne rezolucije Generalne skupštine, ako smo otvorili front protiv odluke Međunarodnog suda, onda mi sami sebe guramo izolaciju i onda nemamo ni pravo da se pitamo zašto će nas neko kritikovati“, kaže Jakšić.
Jaksicu treba dati CG drzavljanstvo i postavitiga za ministra inostranija poslova