Ako se na Vidovdan sve najbolje vidi, šta bi sa Vučićevim pokretom?

Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno rekao da se na Vidovdan “sve najbolje i najjasnije vidi”. Ono što svi mi zajedno toga dana nismo videli, a najavljeno je, tiče se formiranja nekog novog političkog pokreta čiji je osnivač i stožer Srpska napredna stranka.

Takozvano rebrendiranje Srpske napredne stranke (SNS) uveliko kasni. Građani Srbije, doduše, navikli su se na činjenicu da reč kojom se Vučić obaveže ne znači mnogo toga, ali kako je krenuo ofanzivno u osnivanje novog pokreta, mnogi su verovali da će do toga doći upravo na Vidovdan. Ovakva očekivanja su proistekla i iz osećaja da je to preko potrebno posustalom SNS-u.

Vučić je to pametno smislio. Posle 20 i kusur obećanja da će da se povuče sa mesta predsednika SNS-a i da konačno, posle šest godina predsedavanja Srbijom, postane predsednik svih građana. On je to i realizovao, ali je pre završnog čina odlučio da formira novi pokret na čijem bi se čelu, naravno, upravo on uspostavio. Ko drugi?

Rejting Vučića nije isti ranije i sada

I tim povodom je, setimo se, krenuo u kampanju po Srbiji. Svake nedelje je obilazio po jedan okrug i prodavao maglu sa tim pokretom. Njegovi stranački drugari su oduševljeno prihvatili tu ideju, realno nisu ništa drugo ni mogli. Neki su sami sebi zadali zadatak da pišu statut tog pokreta. I na kraju ništa.

Kao neko ko na nedeljnom nivou najmanje dva puta naručuje i tumači ispitivanja javnog mnjenja, Vučić je napokon primetio nešto što su mnogi drugi odavno znali i bez tih istraživanja. Ogromna je razlika u poverenju birača između njega i njegove stranke. Na poslednjim izborima, početkom aprila 2022. godine, Vučić je osvojio 58,59 odsto glasova, dok je SNS istog dana imao 44,27 odsto. Danas je ta razlika još veća, posle aktuelnih dešavanja u Srbiji koja su usledila kao posledica dva masovna ubistva početkom maja.

U Vučićev skor treba uzeti u obzir i glasove socijalista, radikala, pripadnika nacionalnih manjina čije su političke organizacije podržale aktuelnog predsednika Srbije. Bez obzira na sve to, ta razlika je svakodnevno sve veća. I upravo taj disbalans, a da ne kvari svoj rejting, Vučić pokušava da dovede u sklad.

To je bila ideja, a onda su se desili protesti protiv nasilja i sednica Skupštine Srbije na zahtev opozicije. Opozicija zahteva smenu ministra policije, šefa Bezbednosno-informativne agencije, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije, smenu rukovodstva Radio-televizije Srbije, ukidanje dozvola za nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi, kao i ukidanje tabloida koji promovišu nasilje. Ovi zahtevi ne samo da su u direktnoj vezi sa tragedijama koje su pogodile Srbije i o čemu smo u više navrata na ovom mestu govorili, već njihovim ispunjenjem bi se srušili neki od najmoćnijih stubova Vučićeve vlasti u Srbiji.

Veliki broj ljudi na ulicama je podržao te zahteve. SNS je prvo, po ugledu na svog doskorašnjeg šefa, prvo omalovažavala te proteste, ali i te ljude. Setimo se da su se utrkivali ko će više, jače i bolje da uvredi građane na protestima sa porukama tipa – lešinari, hijene, ološ, šljam… Sve je to uticalo da se razlika između Vučića i SNS-a poveća. U sve to, rejting Vučića nije isti ranije i sada bez obzira što se on iz petnih žila trudi da ubedi građane Srbije da ima nikada veće poverenje. U jednom trenutku on kaže: “Pogledajte samo istraživanja javnog mnjenja i sve će vam biti jasno”, a u drugom ne želi da ih obelodani i pokaže.

Protivljenje velikog dijela SNS-a

I tako smo došli do još jednog problema u vezi sa formiranjem tog pokreta koji je najavljen za Vidovdan koji je odavno prošao. Koliko je ta ideja bila prijemčiva mnogima onda kada se rodila, taj entuzijazam je sada malo splasnuo. Odjednom se pojavljuju šumovi kod najvećeg Vučićevog koalicionog partnera socijalista Ivice Dačića. Izgleda da i oni prate istraživanja.

Čelni čovek Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar inostranih poslova je oduševljeno, pre da ga je iko i pozvao u taj pokret, pristao da socijalisti budu njegov deo. Spekulisalo se da će upravo Dačić potpredsednik tog novog političkog bloka u Srbiji. A, onda je pre neki dan Dačićev kolega Dragan Marković Palma rekao da njih niko nije zvao u taj pokret. Veliki deo SPS-a se protivi ulasku u tu avanturu, jer su svesni da tako nestaje njihov partijski identitet i sve što se bude radili biće u funkciji Vučića. Mnogi to ne žele.

Vučić je taj pokret zamislio kao nekada onaj Socijalistički savez radnog naroda (SSRN), da okupi sve one koji i zvanično nisu članovi SNS-a. Očekuje tu i stranke, ali i glumce, sportiste, akademike, naučnike, estradu. Niko se ni tu nešto nije preterano gurao, sem glumca Lazara Ristovskog koji je najavio da će postati član SNS-a.

Ono što je mnogo zanimljivije jeste pitanje da li su vrata tog pokreta otvorena i za Vojislava Šešelja i Srpsku radikalnu stranku. Šešelj bi možda imao autorsko pravo na ideologiju tog pokreta, jer ta neformnirana organizacija predstavlja sve ono zašta se Šešelj sve ove godine zalaže, ako uporedimo njegove i Vučićeve nastupe u javnosti. Nema tu velike razlike izuzev deklarativnog stava Vučića da je Srbija na evropskom putu. Na takvom je putu da bi sa Šešeljem verovatno više napredovala ka Briselu nego sa Vučićem. Grehota bi bilo da ne budu ponovo zajedno, jer tako na koji lider radikala brani i podržava aktuelnog predsednika Srbije, Vučić nikada nije radio u obrnutom slučaju.

Šalu na stranu, sva je prilika da se Vučić malo preigrao i precenio. On se pravda da nije stigao time da se bavi zbog problema na Kosovu. Pitanje je zašto bi se on tako nešto i radio kada je on predsednik svih građana Srbije. Postoji, barem na papiru, predsednik SNS-a i on bi mogao da se posveti tom poslu. Mada, on je ministar vojni, a na Kosovu se zvecka oružjem. Teško da je i on u igri. Sačekaće taj pokret neka bolja vremena, a to nam sigurno govori da građani Srbije sigurno neće uskoro na birališta.