Sud u Strazburu odbacio predstavku Milana Kneževića kao neosnovanu

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (u daljem tekstu: „Evropski sud“) donio je odluku u predmetu Knežević protiv Crne Gore, kojom je predstavku odbacio kao očigledno neosnovanu u smislu odredbi člana 35 stav 3 (a) i 4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: „Konvencija“), saopštila je zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić.

“Podnosilac predstavke je poslanik u Skupštini Crne Gore, u okviru političke koalicije „Demokratski front“. Demokratski front je bio organizator protestnog skupa, održanog u periodu od 27. septembra 2015.godine do 17.oktobra 2015.godine u Podgorici, na platou ispred Skupštine Crne Gore na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog. Podnosilac predstavke bio je jedan od potpisnika prijave za održavanje skupa, kao ovlašćeni zastupnik Demokratskog fronta. Nakon što je istekao period u kojem je bilo dozvoljeno održavanje skupa, a na osnovu naređenja organa policije od organizatora je zahtijevano da se raziđu i uklone postavljene šatore i binu. S obzirom na to da su organizatori skupa, uključujući i podnosioca predstavke, odbili da postupe u skladu sa naređenjem, pri čemu su pružali aktivan otpor policijskim službenicima, došlo je do primjene fizičke sile i skup je u konačnom prekinut. Neposredno nakon toga, protiv podnosioca predstavke kao jednog od organizatora skupa, pokrenut je krivični postupak u kojem je on osuđen na kaznu zatvora”, navela je Pavličić.

U predstavci koju je podnio Evropskom sudu, podnosilac predstavke se žalio da mu je odlukom Osnovnog suda u Podgorici kojom je osuđen na 7 mjeseci zatvora zbog krivičnog djela napad na službeno lice u vršenju službene djelatnosti, a koja presuda je preinačena presudom Višeg suda u Podgorici na 4 mjeseca, povrijeđeno pravo na mirno okupljanje zajemčeno članom 11 Konvencije.

“Podnosilac predstavke se žalio da, usljed strogo izrečenih kazni od strane domaćih sudova, nije bio ispunjen princip proporcionalnosti i da je zbog toga došlo do miješanja države u njegovo pravo na slobodu okupljanja. U predstavci je tvrdio da je intervencija policije prema demonstrantima sprovedena u ranim jutarnjim časovima 17.oktobra, prilikom koje je došlo i do uklanjanja postavljenih šatora, bila nezakonita i protivpravna. Takođe je podnio zahtjev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 10.000,00 eura i naknadu troškova postupka pred Evropskim sudom u iznosu od 770,00 eura. Ispitujući pritužbe podnosioca predstavke u vezi sa članom 11 Konvencije, Evropski sud je podsjetio da nisu rijetki slučajevi da nadležne vlasti u raznim državama nametnu ograničenja u pogledu mjesta, datuma, vremena, forme ili načina vođenja planiranog javnog okupljanja. U konkretnom slučaju, relevantno zakonodavstvo Crne Gore predviđalo je da javna okupljanja ne mogu biti održana u okviru pedeset metara od određenih zgrada i institucija, uključujući i Skupštinu Crne Gore. Iako je navedena odredba proglašena neustavnom 2017.godine, bila je na snazi u relevantno vrijeme”, ističe Pavličić.

Evropski sud je smatrao da su se na ovaj način organizatori protestnog skupa, uključujući i podnosioca predstavke namjerno oglušili o naredbe nadležnih organa. Istovremeno su prouzrokovali remećenje javnog reda i mira.

“Nadalje, Evropski sud je primijetio da je tek 5.oktobra 2015.godine nadležni komunalni inspektor donio naredbu za uklanjanje objekata. Organizatori su međutim odbili da potpišu dostavnicu odluke i da postupe u skladu sa odlukom, te u u konačnom nisu dozvolili dvojici komunalnih inspektora da sprovedu odluku. Objekti su uklonjeni 17.oktobra, odnosno 20 dana nakon što su postavljeni, što ukazuje na to da su vlasti tolerisale postupanje organizatora u relevantnom periodu. Takođe, organizatori su tražili dozvolu da postave privremene objekte u obližnjem parku, za period od 20 dana, to jest zaključno sa 16.oktobrom 2015.godine i u tom periodu su bili u mogućnosti da slobodno iznose svoje protestne zahtjeve. Nakon što je istekom dozvoljenog perioda za održavanje skupa policija zahtijevala od organizatora da se raziđu, kao i da uklone objekte, oni su to odbili. Umjesto toga, formirali su ljudski štit i pružili otpor. Tek nakon ovog postupanja organizatora, među kojima je bio i podnosilac predstavke, naređeno je razilaženje od strane nadležnih policijskih službenika i došlo je do primjene fizičke sile. Takođe treba napomenuti da je tokom pružanja otpora, jedan od učesnika svojim vozilom probio policijski kordon. U ovakvim okolnostima, Evropski sud je zaključio da intervencija od strane policije nije prekoračila polje slobodne procjene koju države imaju u ovakvim slučajevima”, naglašava Pavličić.

Iz svih navedenih razloga, Evropski sud je utvrdio da podnosiocu predstavke nisu povrijeđena prava zajemčena članom 11 Konvencije.

“U odnosu na pritužbe koje se odnose na krivični postupak protiv podnosioca predstavke, Evropski sud je primijetio da je kazna podnosioca predstavke u trajanju od četiri mjeseca bila ispod zakonskog minimuma koji je predviđen za ovo krivično djelo, od kojih je izdržao manje od tri mjeseca. Naime, Evropski sud je utvrdio da ova kazna iako nije beznačajne prirode, nije protivna članu 11 Konvencije. Evropski sud je zaključio da su u konkretnom predmetu krivično gonjenje i osuda podnosioca predstavke, bili u skladu sa zakonom i težili legitimnom cilju, naročito “u cilju sprječavanja nereda ili zločina” i „zaštite prava i slobode drugih”. Imajući u vidu prethodno, Evropski sud je utvrdio da je pritužba podnosioca predstavke u ovom dijelu očigledno neosnovana”, pojasnila je Pavličić.

U odnosu na ostale pritužbe, Evropski sud je primijetio da pritužba podnosioca predstavke o zlostavljanju od strane policije nije predstavljala integralni dio inicijalne predstavke, već je ista prvi put navedena u njegovom podnesku Sudu od marta 2020.godine.

“Stoga, Evropski sud je smatrao da nije prikladno da se ovo pitanje ispituje u kontekstu predmetne predstavke. Takođe, kada je u pitanju pritužba podnosioca predstavke u vezi sa navodnim nepravičnim krivičnim postupkom koji se vodio protiv njega, Evropski sud je u svijetlu cjelokupnog materijala koji mu je bio na raspolaganju, utvrdio da je ista očigledno neosnovana. Konačno, ispitujući sve iznijete pritužbe, navode zastupnika i dostavljeni dokazni materijal, Evropski sud je većinom glasova proglasio predstavku očigledno neprihvatljivom i istu odbacio u u skladu sa članom 35 stav 3 (a) i 4 Konvencije”, zaključuje Pavličić.