Poslanik Evropskog parlamenta i izvjestilac za Crnu Goru Tonino Picula kazao je da je Crna Gora otvorila sva poglavlja ali da nijedno nije zatvoreno u poslednjih šest godina, te da je i dalje formalno predvodnik u integracijama.
“Sve druge zemlje su napredovale, dok Crna Gora propušta svoje prilike”, istakao je Picula.
Politička situacija u Crnoj Gori je, ukazuje, konstantno oterećena blokadama, a političkom scenom dominiraju sukobljavanja.
Podrška članstvu se, dodaje, zadržavala na formalnim deklaracijama, dok su, kako je rekao, pojedini akteri zagovarali politiku spoljnih aktera.
“Gotovo 80 odsto građana Crne Gore nedvosmisleno podržava ulazak zemlje u EU.Taj podatak trebalo bi da obavezuje sve političke aktere u Crnoj Gori i mogao bi služiti kao kohezivni faktor u visoko polarizovanom društvu. Posebno želim to naglasiti u kontekstu formiranja nove Vlade i očekivanog glasanja u Skupštini sljedeće sedmice”, rekao je Picula.
Istakao je i ulogu Srpske pravoslavne crkve.
“Koja je nažalost aktivan politički faktor u Crnoj Gori i često se koristi kao sredstvo vanjskog uplitanja u domaće političke procese”, naveo je Picula.
Pohvalio je to što je Crna Gora u potpunosti usklađena sa vanjskom politikom EU.
“Pa i u pogledu sankcija Rusiji i to svakako cijenimo. Pozdravljamo i imenovanje troje sudija Ustavnog suda kao korak prema rješavanju ustavne krize”, dodao je Picula.
Picula je rekao da ne govore o bojkotu popisa, već podržavaju popis kao doprinos razvojne politike svake zemlje.
“Ono što predlažemo je da se popis ne koristi kao politički alat za polarizaciju društva. Otklanjanje blokada bio bi konstruktivan preduslov za njegovo održavanje na transparentan način bez političkog uplitanja”, kazao je Picula.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji kazao je da je Crna Gora smatrana zemljom koja je najviše napredovala na EU putu, ali je je poslednjih godina izgubila fokus, te propustila određene prilike.
“Izgubili smo dragocjeno vrijeme i mi se slažemo sa ovim domom da Crna Gora mora ići naprijed, a to je moguće samo ako se zaustavi ovaj period političke nepredvidivosti”, kazao je Verhelji.
Posebno su, dodaje, zabrinuti da institucije Crne Gore ne funkcinionišu.
“Parlament još nije funkcionalan nakon izbora, i ono što je potrebno je jedna snažna većina u parlamentu koja će moći ispuniti ključne zadatke i sprovesti potrebne reforme. Isto tako, nadamo se da će vrlo skoro doći do formiranja jedne stabilne evropske vlade i važno je potcrtati da što duže institucije ne funkcionišu to su ranjivije na vanjske uticaje, distabilizaciju, hibridne prijetnje i druge opasnosti”, rekao je Varhelji.
Dodaje da je u zajedničkom insteresu da se ubrza pregovarački proces.
Poslanik Evropskog parlamenta i predsjedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Vladimir Bilčik kazao je da dok dočekamo formiranje demokratskih institucije nakon izbora, Pokret Evropa sad ima jedinstvenu mogućnost da učini prvi korak u ubrzavanju približavanja EU.
“Oni koji su protiv EU i oni koji pokušavaju povećati svoj uticaj u Crnoj Gori bi mogli ugroziti ovaj put, jer oni sigurno neće približiti zemlju EU. Stoga pozivam sve političare da djeluju odgovorno. Molim vas ostanite na putu ka EU. Samo tako imamo jednu dugoročnu zajedničku budućnost”, poručio je Bilčik.
Matjaž Nemec, rekao je da Crnoj Gori treba evropska vlada, a Evropi konstruktivan partner u Crnoj Gori kojeg će podržati.
Poslanica Hildegard Bentele rekla je da se “plaši prosrpskih i proruskih” sentimenta u Crnoj Gori.
”Zato je na mandataru Spajiću još veća odgvornost da krene u reforme i krene na put ka EU i da ne dopusti da se suverenost njegovh odluka ne dovodi u pitanje. Za nesprovođenje reformi i pravne tekovine neće biti mjesta”, rekla je Bentele.
Poslanica Sunčana Glavak rekao je da ovaj mandat nije bio dovoljan da se dođe do kraja evropskog puta Crne Gore. Ona je kazala da politika u Crnoj Gori nije slijedila želje 80 odsto građana koji žele da budu dio EU.
”Stalna politička nestabilnost usporila je napredak u pregovorima sa EU, a sada politički akteri imaju priliku da prekinu tu stagnaciju”, rekla je Glavak, dodajući da se politika u Crnoj Gori mora osloboditi uplitanja SPC, Rusije i Kine, te dopustiti demokratiju u Crnoj Gori.
Tomislav SOKOL, poslanik EP “rekao je da politička kriza u Crnoj Gori uzrokovana od strane antievropskih snaga koje pokušavaju formirati prosrpsku i prorusku vladu, samo je slijed političkog haosa koji traje od izbora 2020 do danas”
”Od tada zapadne sile podršku daju onima koji su privržene EU na riječima ne u stvarnosti. U stvarnosti, pak, svjedoci smo sve brže srbizacije crnogorskih institucija sa posledicom postupnog zatiranja identiteta Crnogoraca kao zasebne nacije”, istakao je Sokol.
Kazao je da je izvjesno formiranje vlasti u koju bi ušle radikalne prosrpske i proruske partije, predstavljalo bi cementiranje tog procesa, sa krunom predstojećeg popisa stanovništva kao poslednjem koraku u dekonstruisanju samostalne Crne Gore.
Sokol je rekao i da Spajić nema snage da se sam tome odupre, te da mu treba pomoći.
”Ako razvoj događaja bude ovakav, onda će glavni uzrok biti u nizu promašaja EU i zapadnih sila od 2020. do danas. Na korak smo od stvaranja Bjelorusije u srcu Evrope pod kontrolom Vučića i Rusije”, rekao je Sokol.
”Molim Vas osvijestite se dok nije kasno”, poručio je on.
Varhelji je zaključio da je Crnoj Gori potrebna proevropska Vlada koja će podržati evropske političke vrijednosti.
”To je od najvećeg značaja, da bi se krenulo dalje. Potreban je napredak na polju vladavine prava. Spremni smo brže raditi sa Crnom Gorom, ali nam trebaju rezultati u reformama”, zaključio je Varhelji.