Matine u državnom parlamentu

Piše: Slavko Mandić

Počinje matine u dvorani državnog parlamenta. Spajke je obznanio da u svemu stoji iza potpisa na temeljnom ugovoru brata Abaza, koji mu je zauzvrat zapjevao „Pjevaj ujo, pjevaj rode“. Uz to dodao još značajki o kadriranju Spajketovog ujaka u Vladi i njegovim ostacima partije. Prividno miran, ali s jasnom unutrašnjom burom, premijer je poručio bratu Abazu da je njegovo pitanje za ujaka na nivou jaslica i da je tačno koliko i ono da je oženjen kćerkom Zdravka Krivokapića. To je kad ga u srce takne Dritan, pa izgubi smisao i ona ljubav prema temeljnom ugovoru i onako bezočnom i ilegalnom dolijetanju Prleta, prvog popa Srbije, u Podgoricu da potpiše sramni veleizdajnički akt o darovanju dijela državne teritorije stranoj državi. I grobnica crnogorskih, što je sramotna sramota i čin nepoštovanja sopstvene države i njenih tradicionalnih vrijednosti.

A i protivustavni i protivzakoniti akt, o čemu bi Spajić da se više ne govori. Ali moraće jednoga dana kad Crna Gora opet postane država. U to neka ne sumnja niko od aktera ove i ovakvih Raspućinovskih čudotvornih djelovanja u koje su, za kratko vrijeme, uspjeli i da narod ubijede. Ali blijedi ta slika moći mladosti na kojoj se jasno vide tragovi obmana za glas više od građana koji su povjerovali da ovaj, iako šarlatanski djeluje, može da odreže od kolača i za njih, pa što god to značilo. Zaboravili su samo činjenicu da tome to ni na kraj pameti nije bilo i da je to jedini razlog što o tome danas ćuti.

Ovaj evropski „provjerenik“ još jednom je navodnim partnerima iz EU pokazao kako i  kojim očima gleda demokratiju, do koje  je evropljanima izuzetno stalo. Baš kao i ljudskim pravima, koja su postala usvojeni način života civilizovanih naroda.

Kad već nije mogao na izborima, Spajke će silom. Prvo je donio odluku Vlade o uvođenju prinudne uprave, pa je tu istu odluku povukao. Potom je Skupština opštine Šavnik samu sebe raspuštila. Kad je Spajke shvatio da su mu dizgine izmakle iz ruku, opet je donio Odluku koju je već jednom poništio. I zaprepastio struku, analitičare, političare. Jer svi do jednoga znaju da to što je on uradio nije po zakonu. Zna i on, ali je samo pitanje da li će ići do kraja i nadati se samo da će mu Evropa dati dalju prohodnost ka članstvu u evropsku porodicu naroda kroz IBAR. To je  (Interim Benchmark Assessment Report) dokument koji predstavlja ocjene koliko je država kandidat ispunila od privremenih mjerila u poglavljima 23 -Pravosuđe i temeljna prava i 24 -Pravda sloboda i bezbijednost. Pa može li Evropa prećutati Šavnik? Možda i može jer je već jednom prećutala srbo -ruskog Andriju Mandića, javno deklarisanog četničkog vojvodu, čija je politika otvoreno protiv NATO saveza i Evrope kao takve. A tu je i njihova podrška Spajketu koji ne želi nikako da Ustavni sud pokreće postupak ustavnosti ugovora sa crkvom Srbije. Valjda zato što vlasnicima njihovih politika moraju podnijeri raport svako malo. A oni su žestoki kad se nakače na pleća nejakih domaćih narikača. Pa kad im nekad prva ruka jugoslovenskog vaterpola, potpuno zbunjeni i još potpunije nepismeni Aleksandar Šapić saopšti da batina ima dva kraja. Što će reći, jedna je sigurno za tebe. Pa ti viđi je li bolje da se, poput nesrećnog pljevaljskog Vraneša, družiš sa bezidejnim Vučevićem, mandatarom i sofisticiranim primjerkom bivšeg bašibozuka kojoj je ime bilo Ana Brnabić.

Sa skupštinskog škanja u donji dio gomile koja se međusobno razvaljuje, a većina laže to što može, pa se i sama ufati u laž, vidi se osmijeh vojvode Raja. Utisak je da pušta svoje koalicione partnere, posebno ove EU tobož, da se čerupaju ka kokoti kad se dofate, pa bi jedan drugom pošto poto krijest da okine.

Desi se povremeno da i njega dovate ovi iz opozicije. I da ga dobro pośete ko je i kakav je. Tada on posegne za poslovnik i svima dade pauzu da glave olade. Pa opet ispočetka. Reklo bi se nema veće mržnje između PES-a i URE, ili Demokrata i ostatka koalicione vlasti. Niko ni skim niti može niti je htio. A moraju, znaju to velikosrpski atributi. Jer odoše fotelje. Sa njima i beneficije, auta, jahte, hoteli, avioni, garderoba, pokloni. Jednim imenom MOĆ. Zato, laž kao državni temelj, kako reče otac nacije, i nemaš čega da se plašiš. Sve ti je tu skockano. A tome su i ovi naši vični. Naučili od braće, zoreći se da su im lični poltroni.

Konačno se probudio DPS. Valjda su poslanici shvatili da sa ovakvim restovima polupartijske svijesti nema ni o čemu dogovora i da javnost treba da upoznaju dnevno o svemu što im ovi čine. Zato danas ta priča izgleda drugačije. I zato je primjetna nervoza kod bratije. Jer kako ćeš pred Miloša, ako Evropi moraš reći koliko je voliš? Pa kako će Rako i Pipun saopštiti Putinu da im je NATO strateški važan partner koji je spasio Crnu Goru? Nikako brate. Rako je toboš gladova za Kosovo. Nije se mica iz partijskih odaja u Skupštini. Davali su mu po koju kap Mareze na usta, da se ne osuši jadan. Mada je od njega imalo što da opane. I kad je vidio da Kosovo više nije Srbija, ipak mu je koljenica povrnula snagu i vrnula ga među žive.

Sad se EU češe po glavi. Što će jadna ali sa kime će? Oće li ovijama dat taj IBAR. Pa da ih zavrnu, ka što su naučili. Jer, vidi se, ne čine ništa što valja. Išašaviše prelijepu Crnu Goru za ovih nekoliko godina.

Zamišljeni, pratiće nastavak dešavanja. Pa će se oglasit preko Varheljija. Pomoće i Eskobar koji tamo đe je sluša sjane političke melodije koje mu plasira, po njemu, jedinstveni Spajić.

Eto, u malom, kako to izgleda u stvarnosti. Ovako, samo malo gore.