Nedavno je, krajem juna 2023. godine, u Tršiću na Trećoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji usvojena Deklaracija o granicama srpskog jezika. Kako sam naslov kaže, radi se novom pokušaju da se omeđe granice „srpskog sveta“, ovog puta kroz udaranje lingvističkih kiljana i barijera. Svakako, ništa novo i ništa čudno od srpske „naučne“ elite danas, ali viđeli smo da su u „interkatedarskoj“ konferenciji uzeli učešća i lingvisti iz Crne Gore, kazali su u Građanskoj inicijativi “21. maj”.
Na taj način, kažu u GI “21. maj”, data je potvrda i priznanje opskurnim pokušajima da se, po ko zna koji put, negira crnogorski jezik i posebnost i samosvojnost crnogorske kulture.
– No, i na to smo navikli od ovakvih institucija, koje i služe za poricanje i negiranje svega crnogorskog, pa se nije čuditi što „pristaju“ da se crnogorski jezik svede na samo jednu varijantu srpskog – ističu u GI “21. maj”.
Ono što čudi je, napominju, izostanak bilo kakve reakcije na pomenutu Deklaraciju od strane institucija iz Crne Gore.
– Dok je u najkraćem roku Deklaracija oštro kritikovana iz Hrvatske sa jasnim naznakama da se neće dozvoliti ubrajanje i prisvajanje starije dubrovačke književnosti u srpsku, iz Crne Gore, kojoj je na isti način prisvojena cijela literarna baština, niko se nije oglasio. Kritike na ovaj nacionalšovinistički uradak stigle su čak i iz same Srbije, naročito od pisca Svetislava Basare, koji je osudio samu ideju da se jeziku mogu postavljati granice. Za sve to vrijeme, u Crnoj Gori se nije našlo vremena da se reaguje na ovakve pokušaje prisvajanja naše literature i jezika. Očigledno je da na zvanične institucije, kojima upravlja nova 30-avgustovska većina i tehnička vlada ne možemo računati, ali veliko je pitanje zašto je ovo promaklo onima koji, makar deklarativno, stoje na braniku crnogorske kulture i identiteta – poručuju u GI “21. maj”.