Američko ne: Mandiću ni vlada ni skupština

Piše: Andrej Nikolaidis

Amerika je Spajiću i Mandiću još jednom rekla “ne”.

SAD su to učinile u prilično dramatičnom maniru, koji je jasnoću tog “ne” dodatno naglasio: kristalno jasnim saopštenjem ambasadorice Rajnke objavljenim sinoć pred ponoć. Što se kaže: nije moglo jutro čekat’.

Čini sa da ne samo Milatović, nego i Spajić slabije razumiju engleski no što bi se to očekivalo od zagondžije sa svjetskih berzi i tihog, neostvarenog genija sa Oksforda (Milatoviću ne ide ni naš: a mogaše li Vuk bez onija padeža?). Njima Amerikanci kažu, oni klimaju glavom, onda odu i naprave sve suprotno.

Pa je ambasadorica Rajnke, na pitanje novinara “Vijesti” saopštila da su “SAD veoma zabrinute zbog izvještaja da bi novu vladajuću koaliciju u Crnoj Gori mogle da čine stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrijednostima”.

Ako kome još nije jasno, ona je nacrtala, pa onda Spajiću pred lice prinijela:

“Realnost je takva da će učešće u vlasti grupa ili lidera koji odbijaju da osude rusku agresiju, odbijaju da se zalažu za prava Ukrajine, odbijaju da podrže sankcije EU protiv Rusije, odbijaju da štite prava manjina i odbijaju da poštuju suverenitet susjednih zemalja poput Kosova, drastično omesti napore Crne Gore u ostvarenju njenih evropskih aspiracija”.

Znači, Miki, da pojasnimo: ne da Mandić ne može u vladu, ili u vladi, što bi rekao Milatović. Nego ne može u vlast. Niđe.

Nakon ovoga, PES i albanske partije mogu kako hoće i sa kim hoće: rruga e hajrit. Ali priču o tome da sa strankama “koje se aktivno protive evropskim vrijednostima”, kako je rekla Rajnke, prave vladu zbog evropske budućnosti – nikome neće prodati.

U te partije treba ubrojati i Demokrate, koje su razbile svaki dogovor i učinile sve da se formira vlast koja je neprihvatljiva SAD-u. Sve sa osmijesima hijene i zaklinjanjem u principe. Vrlo aktivno se ta stranka protivila evropskim vrijednostima i svim preporukama Kvinte i SAD.

Šarada je gotova. Ono što se Crnoj Gori pod novim vlastima dešava nije put u Evropu, nego zbogom Evropi. Nije jačanje demokratije, nego asimilacija i identetski inžinjering. Nije vladavina prava, nego put ka uvođenju konstitutivnih naroda u Ustav; put u etnofedetalizaciju, dakle dejtonizaciju Crne Gore.

I sad smo na čistacu. Mandić na čelu Skupštine je travestija. To je nacionalno poniženje. To je četrdesnica crnogorskoj demokratiji. Sramna je činjenica da je to bilo prihvatljivo pobjednicima izbora u Crnoj Gori, kao i nekim albanskim partijama. A i građanima, ako ćemo pravo. Kad se propada, nek se propada do dna i kroz dno.

Ali nije prihvatljivo SAD-u.

Ne znam hoće li u tome uspjeti, ali Amerikanci su ovoga puta učinjeli što su mogli ne bi li nam spasili obraz i ovo malo nade u Crnu Goru što 30-avgustovci još nisu opoganili i zgazili.