Lider Pokreta “Evropa sad” Milojko Spajić naveo je deset razloga zbog kojih smatra da crnogorski poslanici ne smiju da pdržati prijedlog Zakona o budžetu za predstojeću 2023.
“1. Osnova za budžet za 2023. je rebalans za 2022. kojim je planiran deficit od osam odsto BDP-a i dodatno zaduženje od 350 mil. eura, što se neće desiti budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo jedan odsto BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 mil. eura depozita; 2. Ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta”, saopštio je Spajić.
Kao treći od razloga navodi da su rashodi značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi, kako je naveo, “pozdravili” da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata.
“Međutim, mi u budžetu za 2023. vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 mil. godišnje u periodu 2023-2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija”, dodao je on.
Budžetom je, kako navodi četvrti od razloga, planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u 2023 već i u 2024 i 2025 kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko šest odsto u svakoj godini i preko 2,5 mlrd. eura zaduženja u posmatranom periodu – što, kako pojašnjava, “ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornost”;
“5.Predlaže se dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega Pokret Evropa sad nije, ali smatramo da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor. Ovakvim pristupom dodatno se pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet; 6. Krši se član 9 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji kaže: ,, Sredstva za zarade, u procesu planiranja Budžeta Crne Gore, mogu se povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.””, dodao je Spajić.
Napominje da nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema.
“7.Nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema i zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje; 8. U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi; 9. U kapitalnom budžetu nema ni jedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru; 10. Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika”, naveo je lider “Evropa sad”.
Spajić je kazao da budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pri tom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije “održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika”.
Predlog budžeta za 2023. godinu težak je dvije milijarde 850 miliona eura.
Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pri tom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika. pic.twitter.com/daZaA9bOh1
— Milojko Spajić (@MickeySpajic) December 20, 2022