AFERA U NAJAVI: Evropa namijenila novac građanima da plate račune, a Rovčanin hoće da ga uzme za enormne plate i finansiranje izbora!?

“Evropska unija će u januaru obezbijediti Crnoj Gori bespovratna sredstva u iznosu od 30 miliona eura za podršku energetici”, saopštila je ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa 2. decembra 2022. godine nakon sastanka sa ministrom kapitalnih investicija Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem.

Popa je tada još jednom potvrdila da Evropska komisija osigurava za svojih šest partnera sa Zapadnog Balkana paket energetske podrške od milijardu eura.

“U okviru tog plana, EU će u januaru naredne godine obezbijediti bespovratna sredstva u iznosu od 30 miliona eura u korist građana Crne Gore. Osnovni cilj je da se ublaži uticaj visokih tržišnih cijena energije kako bi se zaštitila mala preduzeća i ugrožena domaćinstva”, navela je ambasadorka EU u Crnoj Gori.

Pomoć Evropske komisije dolazi u trenutku kada je kontinent pogođen energetskom krizom uzrokovanom agresijom Rusije na Ukrajinu. Usljed te krize došlo je do rasta troškova prvenstveno za energiju, pa je Evropska komisija odlučila da pomogne direktno građanima i malim i srednjim preduzećima. Akcenat se namjerno stavio na direktnu podršku, a koliko je projekat važan govori i to što ga promoviše lično predsjednica Evropske komisije Ursula Von der Lajen. Lajen je namjeravala i u Podgorici da to predstavi, ali je magla spriječila njen dolazak u novembru.

Tih 30 miliona eura biće potrošeno prema Planu koji priprema Vlada. Međutim, mimo tog plana novac očekuje EPCG odnosno CEDIS, a sve je to najavio direktor EPCG Nikola Rovčanin istaknuti funkcioner Demokrata. Ukoliko bi se novac potrošio na potrebe EPCG i CEDIS-a, to bi bila svojevrsna afera jer ta sredstva Evropa nije namijenila za pomoć državnim kompanijama.

Rovčanin hoće da uzme pare za CEDIS

Rovčanin je u poneđeljak saopštio da se energetska kriza praktično prebrodila sopstvenim sredstvima i bez povećanja cijene struje. On je, gostujući u emisiji “Link” na Radiju Crne Gore, apelovao da se prepozna šteta koju je CEDIS pretpio na tržištu i pomogne kompaniji.

“Naš energetski sistem je specifičan u odnosu na druge regionalne i evropske sisteme, na svojim leđima smo iznijeli kompletan teret krize, bez pomoći države, bez povećanja cijene struje. Praktično smo prebrodili i pobijedili energetsku krizu sopstvenim sredstvima”, kazao je Rovčanin.

Na temu pomoći od 30 miliona eura koju je Crna Gora dobila od Evropske komisije (EK) za saniranje posljedica energetske krize, direktor EPCG ističe da je je CEDIS u čitavom lancu registrovao najveću štetu.

“Sve gubitke su morali da nadoknade nabavkom električne energije po znatno skupljoj cijeni od one koju naplaćuju građanima. Očekujemo da će u nakraćem roku, Vlada i Ministarstvo kapitalnih investicija precizirati raspodjelu sredstava od EK, a moj apel je da se prepozna CEDIS zbog štete koju su pretrpjeli na tržištu”, rekao je Rovčanin.

Ove riječi Rovčanina upućuje na to da bi novac od Evropske unije koji je bespovratan mogao da završi onamo gdje nikako ne žele, a to je u finansiranje političkih aktivnosti. Prosječna plata u CEDIS-u je 1.241 euro, prema podacima Vlade, a kompanija je opterećena partijskim zapošljavanjem. I na čelu CEDIS-a je funkcioner Demokrata Vladimir Čađenović, a poslovanje te kompanije je zbog enormnih gubitaka i sumnje u malverzacije pod kontrolom nadležnih pravosudnih organa.

Malo je vjerovatno da će Evropska unija dozvoliti da se pomaže CEDIS u ovom paketu pomoći, posebno uz političku pozadinu, a sve to u godini izbora. U svakom slučaju, svaka takva podrška koja je sumnjiva biće prijavljena prilično efikasnom novoosnovanom Javnom Tužilaštvu Evropske unije. Šefica tog Tužilaštva je Laura Koveši čuvena sunarodnica Kristine Oane Pope.

Ministar upozorio na gubitak

Ministar kapitalnih investicija MKI Ervin Ibrahimović upozorio je Čađenovića da je zbog odustajanja od Zahtjeva za utvrđivanje regulatorno dozvoljenog prihoda ugrozio poslovanje ove kompanije. U dopisu se navodi da je CEDIS-u za prvih 15 dana januara ove godine nanijeta šteta od 1,2 miliona eura, a da bi ona na nivou ove godine mogla premašiti 21 milion eura.

“Jasno je da ste odustajanjem od Zahtjeva za utvrđivanje regulatorno dozvoljenog prihoda i cijena upućenom Agenciji za energetiku u novembru prošle godine pričinili direktnu štetu CEDIS-u i ugrozili njegovo dalje poslovanje i likvidnost”, piše u dopisu koji je ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović uputio Vladimiru Čađenoviću, izvršnim direktoru CEDIS-a.

U dopisu se navodi da je nanijeta šteta CEDIS-u za prvih 15 dana januara ove godine 1,2 miliona eura, a da bi ona na nivou ove godine mogla premašiti 21 milion eura.

Čađenović je dopisom od 5. januara 2023. godine podnio zahtjev za hitno donošenje Odluke o uvođenju mjera obavezne isporuke električne energie za pokrivanje gubitaka mrežnom Operatoru distributivnog sistema po posebno utvrđenoj cijeni.

Upozorenje

Ibrahimović je, međutim, upozorio Čađenovića na aktivnosti koje je ovaj sproveo u prethodnom periodu, a koje su dovele do, kako navodi ministar, dodatnog ugrožavanja poslovanja CEDIS-a, kao i na eventualne posljedice koje će se odraziti na rad ostalih energetskih subjekata u sistemu u Crnoj Gori.

Ibrahimović navodi da je CEDIS u svojstvu Operatora distributivnog sistema, Agenciji podnio Zahtjev za utvrđivanie regulatorno dozvoljenog prihoda i cijena za korišćenie distributivnog sistema električne energie od 31. avgusta 2022. godine.

Vlada usvojila Program

Rovčanin, osim što traži pomoć države za firmu svog druga, nije informisan da je Vlada već napravila okvirni plan potrošnje novca iz EU. Tim planom je prediviđena pomoć od oko 8,5 miliona eura penzionerima i korisnicima materijalnog obezbjeđenja, koji su pogođeni inflacijom usljed rasta cijene električne energije i energenata.

“Paketom jednokratne pomoći u iznosu od 150 eura biće obuhvaćeno: 40.550 korisnika najniže penzije (6.082.500 eura), 219 korisnika privremene nadoknade kod Fonda PIO (32.850 eura) i 454 korisnika novčane naknade materijalnog obezbjeđenja boraca (68.100 eura), dok će jednokratna pomoć u iznosu od 350 eura biti opredijeljena za 6.350 porodica koje koriste materijalno obezbjeđenje (2.222.500 eura)”, saopšteno je iz Vlade.

Za unapređenje energetske efikasnosti biće usmjereno oko 13 miliona eura.

“Pored ovih aktivnosti, kroz druge dostupne mehanizme obezbijeđena je i dodatna podrška EK za realizaciju tzv. mekih reformskih mjera energetskog tržišta, preliminarne procijenjene vrijednosti od oko cca 3 miliona eura bespovratnih sredstava. Ova komponenta uključuje aktivnosti koje su usmjerene na pripremu potrebnih analiza i studija, u cilju unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta u sektoru energetike, uz podršku EBRD”, dodaju iz Vlade.

U komunikaciji sa Delegacijom EU u Crnoj Gori i EK definisan je sistem indikatora za praćenje realizacije dodijeljenih sredstava prikazan u formi Mape puta / Akcionog plana, kojim se na raspolaganje stavlja 90 odsto od ukupnog iznosa, što je 27 miliona eura, dok će se ostatak od 10 odsto, tj. tri miliona eura dodijeliti nakon što budu realizovani svi obuhvaćeni indikatori.

D.G.