U toku je izrada Nacrta novog Zakona o zabrani diskriminacije, koji u potpunosti treba uskladiti sa pravnom tekovinom Evropske unije, a nedovoljna implementacija usvojenih pravnih standarda dovodi do toga da se lica s invaliditetom (LSI) i dalje suočavaju sa brojnim preprekama, koje onemogućavaju puno i efikasno učešće u životu zajednice.
To je saopšteno na okruglom stolu “Harmonizacija propisa sa Zakonom o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom“, koji je organizovalao NVU Djeca Crne Gore.
Okrugli sto je dio projekta „Saradnjom do boljeg položaja LSI u Tuzima“ koji implementira NVU „Djeca Crne Gore“ u saradnji sa Opštinom Tuzi, a podržava ga Centar za građansko obrazovanje (CGO) u okviru programa OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika -M’BASE, koji se finansira iz sredstava Evropske unije.
Zamjenica Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, Nerma Dobardžić, kazala je da je u toku izrada Nacrta novog Zakona o zabrani diskriminacije.
„Zakon o zabrani diskriminacije je potrebno unaprijediti i u potpunosti uskladiti sa pravnom tekovinom Evropske unije, jer Zakon ne pravi jasnu distinkciju između područja, oblasti, oblika i osnova diskriminacije. Kaznena politika nije usaglašena sa drugim relevantnim zakonima. Odredba o teretu dokazivanja nije u potpunosti upodobljena sa direktivama Evropske unije koje regulišu zabranu diskriminacije. Pojedini oblici nisu prepoznati kao teži oblici diskriminacije“, kazala je Dobardžić.
Ukazala je da je postignut ograničen napredak na polju ostvarivanja prava LSI.
„Vidljivost je povećana, došlo je do unapređenja normativnog okvira koji reguliše prava LSI. Međutim, nedovoljno dobra implementacija usvojenih pravnih standarda dovodi do toga da se LSI i dalje suočavaju sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju puno i efikasno učešće u životu zajednice“, rekla je Dobardžić.
Smatra da je glavni razlog za takvo stanje to što su još uvijek u velikoj mjeri prisutni medicinski i funkcionalni model pristupa invaliditetu, što znači da ti modeli invaliditet posmatraju isključivo sa aspekta oštećenja koje lice ima.
„Oni su nespojivi sa modelom pristupa invaliditetu zasnovanom na ljudskim pravima koji promoviše Konvencija UN-a o pravima lica s invaliditetom. Nepristupačnost ograničava slobodu kretanja na štetu LSI. Dodatni razlog za zabrinutost leži u činjenici da je pristupačnost preduslov za ostvarivanje drugih prava u gotovo svim oblastima društvenog života“, rekla je Dobardžić.
Smatra da je država obavezna da svim LSI omogući ostvarivanje prava na obrazovanje i dodala je da su vidljivi napori na unapređenju inkluzivnog obrazovanja.
„U oblasti rada i zapošljavanja poseban problem predstavlja nedostatak svijesti poslodavaca o obavezi zapošljavanja LSI u slučaju da to lice ima jednake ili bolje kvalifikacije, stručne ili radne sposobnosti nego lice bez invaliditeta, kao i obavezi da na odgovarajući broj zaposlenih zaposli odgovarajući broj LSI. I pristup pravdi je od krucijalnog značaja kako za ostvarivanje prava i sloboda tako i za formiranje stava pojedinca o karakteru i stanju države i društva“, objasnila je Dobardžić.
Koordinatorka projekta, Sabra Decević, rekla je da je u sklopu projekta izrađenja analiza potrebe za servisima podrške za LSI u Opštini Tuzi.
„Organizovane su fokus grupe sa LSI, roditeljima djece i omladine sa smetnjama u razvoju, jer smo vidjeli da je NVU „Djeca Crne Gore“ jedina organizacija u Tuzima koja pruža besplatne usluge i servise podrške za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju“, rekla je Decević.
Ukazala je da je podršku potrebno produžiti i povećati, jer je broj djece i omladine sa smetnjama u razvoju porastao.
„Moramo da imamo veću lokalnu podršku, jer od Ministarstva finansija nismo dobili sredstva za pružanje servisa podrške. Bilo bi šteta da se ti servsi zatvore i uz dogovor smo nastavili da pružamo uslugu iako nemamo finansijskih kapaciteta“, rekla je Decević.
Tokom projekta je, kako je rekla, realizovana dvodnevna obuka za predstavnike institucija i organizacija civilnog društva u cilju jačanja kapaciteta za monitoring i međusektorsku saradnju.
„Kroz lokalni akcioni plan smo vidjeli da se na promovisanju prava LSI ne radi dovoljno, pogotovo u Opštini Tuzi. Kroz istraživanje koje smo prošle godine sproveli, a koje je finansijski podržalo Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, građani su dali odgovor da smatraju da se prava LSI ne poštuju u dovoljnoj mjeri, da se za njih ne organizuje dovoljno aktivnosti, da je njihovo zapošljavanje i dalje problematično, a takođe i prilagođavanja obrazovnih ciljeva i inkluzivno obrazovanje za djecu i mlade sa smetnjama u razvoju“, navela je Decević.
Jedan od rezultata projekta, kako je kazala, je organizovanje i deset radionica za roditelje djece i mladih sa smetnjama u razvoju, jer taj servis podrške u Tuzima uopšte nije razvijen.
Generalna direktorica Direktorata za zaštitu i jednakost lica sa invaliditetom u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava, Aleksandra Popović, kazala je da će kroz unapređenje Zakona o zabrani diskriminacije biti definisana odredba koja se odnosi na razumno prilagođavanje i na taj način će to biti usklađeno sa Konvencijom UN o pravima LSI.
„2023. godine država Crna Gora mora da podnese Komitetu UN izvještaj o implementaciji ove Konvencije. Važno je da lokalna zajednica implementira sve propise i na lokalnom nivou, na nivou lokalnih samouprava, kako bi svi podjednako uživali prava bez diskriminacije“, rekla je Popović.
Navela je da je na nivou Vlade formiran i Savjet za prava LSI, a i pojedine opštine imaju savjet za prava LSI.
„Kada je riječ o zapošljavanju, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji propisuje kvotni sistem zapošljavanja i to nije dobro samo za LSI, već i za društvo, jer kroz to zapošljavanje LSI vi u ustanovi lokalne samouprave obezbjeđujete, osim subvencije zarade u iznosu od 75 odsto, i prilagođavanje radnog mjesta i asistenta. To je dodatna podrška da se taj prostor učini pristupačnim na teret države. LSI su jako dobra u obavljanju određenih poslova i mislim to treba iskoristiti“, pojasnila je Popović.
Ministarstvo pravde ljudskih i manjinskih prava u prethodnih pet godina je podijelilo oko milion i po eura za finansiranje projekata nevladinim organizacijama.
„O LSI jako je važno izvještavati u skladu sa modelom ljudskih prava. Kada je u pitanju lokalna samouprava jako je važno da u svojim saopštenjima vodimo računa o primjeni modela zasnovanog na ljudskim pravima. To znači da nema dozu sažaljenja, već moramo imati potpuno ravnopravan pristup zasnovan na ljudskim pravima, jer tako propisuje Konvencija“, rekla je Popović.
Smatra da je potrebno da svi zajedno intenzivnije rade kako bi doprinijeli unapređenju položaja LSI bez diskriminacije.
Sekretarka Sekretarijata za lokalnu samoupravu, Marina Ujkaj, rekla je da je Opština Tuzi u saradnji sa NVU Djeca Crne Gore, po prvi put usvojila Lokalni akcioni plan za zaštitu LSI.
„Taj lokalni akcioni plan je usvojen na period od tri godine i cilj je da se unaprijedi status LSI i da Opština Tuzi zaista doprinese i učini da se LSI uključe u sistem. Sproveli smo nekoliko aktivnosti, a sigurno je da ćemo ih sprovesti mnogo više. Sprovodimo analizu šta je sve potrebno osnovnim školama za rad, didaktički elementi, možda projektori. I na osnovu te analize mi ćemo pomoći školama“, kazala je Ujkaj.
Opština Tuzi je, kako je rekla, zaposlila lice s invaliditetom i predvidjela mogućnost zapošljavanja najmanje još jednog LSI, a i javne ustanove među zaposlenima već imaju LSI.
„Nadamo se da ćemo ubuduće uspjeti da poslodavcima stavimo do znanja da treba da zapošljavaju LSI, jer ti ljudi, možda, mogu da budu bolji od svih nas. Subvencije koje kao poslodavci možemo da korostimo treba da nas dodatno motivišu da zaposlimo LSI“, kazala je Ujkaj.
Opština Tuzi, kako je ukazala, izlazi u susret i uvijek je spremna maksimalno da pomogne licima s invaliditetom.