Stabilan i otporan zdravstveni sistem pretpostavlja bezbjedne bolnice koje imaju kapacitet da i u okolnostima vanredne situacije, bez obzira na vrstu i tip zdravstvenog rizika, obezbijede kontinuirano pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga. Ulaganje u pripremljenost bolnica i jačanje njihovih kapaciteta za pružanje efikasnog odgovora tokom vanrednih situacija – ulaganje je u zdraviju budućnost za sve.
To je poručeno sa skupa koji su organizovali Ministarstvo zdravlja Crne Gore i Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije u Crnoj Gori (SZO), uz finansijsku podršku Direktorata za susjedstvo EU (DG NEAR), a u okviru Projekta „Jačanje otpornosti zdravstvenih sistema na Zapadnom Balkanu” za čiju implementaciju je zadužena SZO.
U okviru ovog projekta pruža se podrška Crnoj Gori u smislu jačanja nacionalnih kapaciteta za zdravstvenu sigurnost sa fokusom na bolničke kapacitete za kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite i osnovnih usluga tokom trajanja javnozdravstvene krize – što je Novom Strategijom za razvoj zdravstva od 2023-2027. godine prepoznato kao jedna od prioritetnih oblasti djelovanja.
Iskustvo tokom COVID pandemije opominje nas i obavezuje’’, istakla je šefica Kancelarije SZO u Podgorici, dr sci med Mina Brajović, i ukazala na ,,neophodnost strateških ulaganja u jačanje kapaciteta za operativnu spremnost u crnogorskim bolnicama.
Uz ekspertsku pomoć SZO, Ministarstvo zdravlja sprovelo je procjenu bezbjednosti bolnica 2022. godine – koja je pokazala da su kapaciteti za pružanje osnovnih usluga u toku ili neposredno nakon vanredne situacije na niskom, do srednjem nivou u sedam crnogorskih bolnica.
“Ključni razlozi za ovakvo stanje su nepostojanje planova za operativnu spremnost na bolničkom nivou, nepostojanje standardnih operativnih procedura i mehanizama za koordinaciju. Ukoliko želimo zdravstveni sistem koji je sposoban da apsorbuje šokove izazvane krizom i odgovori na povećan obim zdravstvenih potreba, potrebno je insistirati na transformaciji zdravstvenog sistema i ulaganje u kapacitet bolnica za odgovor na krizne situacije’’, rekla je dr Brajović’’.
Bojana Jocović iz Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja Crne Gore, poručila je da unaprjeđenje kapaciteta zdravstvenog sistema za pripremljenost, operativnu spremnost i efikasan odgovor na vanredne situacije predstavlja strateški cilj Ministarstva zdravlja.
“Snažan zdravstveni sistem počiva na bezbjednim bolnicama. Uz podršku naših partnera SZO i EU u procesu sprovođenja procjene bezbjednosti bolnica u Crnoj Gori, izrađen je i prvi Plan za operativnu spremnost i odgovor na vanredne situacija za opštu bolnicu Bijelo Polje. Očekujem da će se strateško partnerstvo sa EU i SZO nastaviti u pravcu jačanja kapaciteta u svim bolnicama širom zemlje”, zaključila je Jocović.
U proteklom periodu, Ministarstvo zdravlja je uz podršku SZO iniciralo brojne aktivnosti na planu jačanja bolničkih kapaciteta u Crnoj Gori. Opšta bolnica u Bijelom Polju odabrana je kao prva bolnicu za koju je izrađen model Plana pripremljenosti i hitnog bolničkog odgovora na krizne situacije.
Plan je predstavio ekspert SZO, dr Anil Bola zajedno sa timom Opšte bolnica Bijelo Polje. Proces je realizovan zahvaljujući velikoj posvećenosti direktora bjelopoljske Opšte bolnice dr Kenana Erovića i njegovog tima.
Direktor Opšte bolnice dr Erović istakao je da je sami proces izrade plana doprinio daljem jačanju kapaciteta OB Bijelo Polje kroz interakciju sa SZO ekspertskim timom.
On je ocijenio “da će Plan doprinijeti unaprijeđivanju koordinacije, komunikacije, efikasnom korišćenju resursa tokom budućih vanrednih situacija, a sve u cilju stvaranja pretpostavki za snažan odgovor u vanrednim okolnostima i očuvanja zdravlja i života naših sugrađana’’.
Erović je izrazio očekivanje da će se u saradnji sa strateškim partnerima obezbijediti sredstva za pripremu sličnih planova za ostale bolnica, kao i da će se blagovremeno organizovati simulacione vježbe, kako planovi ne bi ostali samo slovo na papiru.
“Aktivnosti menadžmenta u jačanju kapaciteta OB Bijelo Polje prepoznate su od strane SZO i Ministarstva zdravlja kao važan doprinos u jačanju zdravstveno sigurnosti i predstavljaju podstrek za sve zaposlene u bolnici da nastave sa aktivnim radom u cilju stvaranja bezbjednog i zdravijeg društva za sve’’, kazao je Erović.
Javno-zdravstvena infrastruktura i zdravstvena radna snaga ključna su vrijednost zdravstvenog sistema koji mora biti spreman da pruži kontinuirane zdravstvene usluge kako u rutinskim tako i u hitnim situacijama. Iskustva i znanja generisana tokom trajanja pandemije COVID-19 potvrdila su da efikasan klinički menadžment predstavlja okosnicu snažnog odgovora na krizu.
Predanost i ekspertska pomoć SZO-a te vizionarska i finansijska podrška EU pokrenuće transformativne promjene u zdravstvenom sistemu Crne Gore. Strateško i pravovremeno ulaganje u crnogorski zdravstveni sistem učiniće ga otpornim sigurnim i operativno spremnim za krizne situacije na svim nivoima.