Danas je Međunarodni dan fizičke aktivnosti, i ove godine, obilježava se pod sloganom „Pokreni se za zdraviji život“ i ukazuje na potrebu usvajanja aktivnijeg i zdravijeg načina života, praktikujući svakodnevnu fizičku aktivnost u dužem vremenskom periodu. Međunarodni dan fizičke aktivnosti obilježava se početkom aprila, simbolično s buđenjem prirode i dolaskom proljeća, kada je potrebno da se pokrenemo i shvatimo značaj fizičke aktivnosti i zdravih stilova života za naše zdravlje, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje (IJZ).
Fizička aktivnost jedan je od najvažnijih aspekata zdravih životnih stilova u svakoj životnoj dobi. Redovna, svakodnevna, fizička aktivnost povezana je sa brojnim zdravstvenim koristima i smanjuje rizik od nastanka vodećih hroničnih nezaraznih bolesti kao što su bolesti srca, moždani udar, šećerna bolest i pojedine vrsta karcinoma.
Takođe, poboljšava kardiorespiratornu formu, snagu kostiju i mišića, razvija koordinaciju i kontrolu kretanja, pomaže u postizanju i održavanju optimalne tjelesne težine, poboljšava mentalno zdravlje i doprinosi jačanju imuniteta što unapređuje kvalitet života u cjelini.
“Biti fizički aktivan je preduslov da budemo zdravi a ohrabrujuće je što ova vrsta zdravog stila života zavisi isključivo od naše volje, motivacije i samodiscipline. Najznačajnija preporuka je svakodnevno praktikovanje bilo kakve fizičke aktivnosti – šetanje, trčanje, vožnja bicikla, aktivna rekreacija i igra”, navodi se u saopštenju.
Trenutne globalne procjene SZO pokazuju da više od četvrtine odrasle svjetske populacije – 28 odsto i 81 odsto adolescenata nije dovoljno fizički aktivno. Procjene pokazuju i da su žene manje aktivne od muškaraca – svaka treća žena i svaki četvrti muškarac je fizički neaktivan. Fizička neaktivnost je izraženija u zemljama sa visokim prihodima u poređenju sa zemljama sa srednjim dohotkom i zemljama sa niskim prihodima.
“U Crnoj Gori se, prema posljednjim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore, evidentira samo 13 odsto odraslih osoba koje praktikuju fizičku aktivnost više od tri puta nedjeljno, od čega 8,6 odsto njih fizičku aktivnost praktikuje svakodnevno. Takođe, pokazano je da se muškarci značajno češće bave fizičkom aktivnošću”, piše u saopštenju.
Zabrinjavajuće su globalne procjene da će se nivoi fizičke neaktivnosti povećavati i da će dostići čak 70 odsto, zbog promjene ponašanja i kulturnih vrijednosti, nekvalitetnog iskorišćavanja slobodnog vremena, sve većeg korišćenja „pasivnih“ prevoznih sredstava – automobili i povećane upotrebe tehnologije za rad i rekreaciju, praktikujući sedentarni način života na poslu i kod kuće. U Crnoj Gori, prema podacima Instituta, udio stanovnika koji se bave sedentarnim tipom posla iznosi 44 odsto što predstavlja povećanje u poređenju sa prethodnim podacima prema kojima je trećina odrasle populacije (30 odsto) svoj posao obavljala sjedeći.
“Redovna fizička aktivnost je usko povezana sa zdravim načinom ishrane prvenstveno sa izbalansiranim unosom vode, povrća i voća, proteina i ugljenih hidrata, prema preporukama nutricionista, kao i sa nekonzumiranjem cigareta, alkohola i droga”, dodaje se u saopštenju.
Istraživanje Instituta za javno zdravlje Crne Gore o prevalenciji gojaznosti kod djece uzrasta sedam godina, pokazalo je da su gojazni svaki peti dječak i svaka deseta djevojčica a najdominantniji uzrok je okruženje koje podržava prekomjeran unos hrane i nepraktikovanje fizičke aktivnosti. Istraživanje je pokazalo i da broj provedenih sati pred ekranima značajno raste tokom vikenda u poređenju sa radnim danima.