Piše: Milutin Cerović
Da li zvanična ambasada Crne Gore u Begradu sme da išta bekne, da kaže bilo šta o bilo čemu?
Da li sme da se bar javi nekome da su uopšte živi i da postoje među živima?
Na kraju krajeva, koja je uopšte funkcija ambasade Crne Gore u Beogradu? Sada uopšte i nema ambasadora, ali ni pre, čini se, nije imala neku značajnu ulogu.
Da sede u kancelarijama od 200 kvadratnih metara i da piju kafe, da pričaju o italijanskoj modi sa akcentom na parfeme, cipele i odela.
Zbilja, koja je funkcija ambasade Crne Gore u Srbiji?
Da li je dovoljno to, da ćute ceo mandat, da ne smeju da komentarišu ni vremensku prognozu u Srbiji, dok se srpska amabsada u Podgorici meša u sve i svašta, kao vegeta?
Jedino realno prisustvo u Beogradu koje pokazuje da ima nešto crnogorsko je zastava koja visi na poslednjem spratu Kneza Mihajla br. 10.
Razumemo da ta zastava ćuti sve vreme iako joj nije lako, jer spada u mrtvu prirodu.
Ali kada živi ljudi ćute u ambasadi toliko dugo, e to je već povod za zabrinutost. Stoga se javlja sumnja da nije u pitanju utrnulost jezika, ili im je neko na usta stavio neki kvalitetni rajfešlus?
Znamo mi da je ćutanje zlato, ali da nije malo premalo zlata za tako dugo i kvalitetno ćutanje?
Nije crnogorski ćutati, ali mora da je neka velika muka po sredi te se to ćutanje toliko oteglo da ta mutavost na kraju ne pređe u hroničnost.