In Memoriam

Piše: Milutin L. Cerović

Ode još jedan retko nepokorni Crnogorac u nebesko carstvo.

Rajko Cerović je bio doajen crnogorskog novinarstva i dok je on bio u naponu mentalne i fizičke snage, i Crna Gora je bila uspravnija, živahna i čila.

Nažalost, sa njegovim odlaskom sa medijske scene, sa odlaskom u penzionerske dane, Crna Gora se sve više topila, nestajala,  devastirala i padala na kolen, što je doživelo kulminaciju današnjih dana.

Ako iko može da dobije atribut exelencije u bilo kom smislu, to je bio gospodin Cerović.

Rodio se kao gospodin, živeo kao gospodin, umro je tiho i biće sahranjen u krugu svoje najuže familije kako dolikuje tako slavnom porodičnom stablu.

Tako to rade gospodske familije, a svaki Cerović se imao rašta roditi i uglavnom su svi oni umirali zbog Crne Gore, a ne obrnuto kakav je slučaj danas sa nekim drugim kompromitovanim prezimenima.

Mnogo je propatio zbog odanosti Crnoj Gori preminuli velikan  cnogorskog novinarstva, da je morao da napusti svoj dom u Podgorici zbog crnogorskih janičara i profesionalnih anticrnogoraca.

Svoje poslednje godine života je proveo ”u egzilu” – u Kolašinu gde je i preminuo.

Pisac ovih redova ga je posetio prošlog leta i uverio se da je jedan Rajko Cerović, jedan je Milutin, jedan je Novica, a vas ostalih je pola miliona.

Igrom slučaja poslednji tekst koji je Rajko napisao je tekst upućen upravo piscu ovog teksta.

Tekst je toliko dirljiv, toliko afirmativan prema primaocu pisma, a ujedno i pesimističan zbog sudbine Crne Gore, da je naslućivao svoj životni kraj.

Odgovorio sam mu na pismo, ali nije poživeo toliko da na njega odgovori.

U svakom slučaju, mogu posthumno da obećam Rajku i njegovoj familiji, da ga nikada  nećemo zaboraviti dok smo mi, njegovi poštovaoci, živi.

Na kraju da konstatujemo i ovo, ima nas koji nikada nećemo umreti, jer iza nas ostaju dela, ostaju tekstovi, knjige i naši produžioci loze.

Pozdrav Rajku nikada neprežaljenoj našoj perjanici.