Aleksandra

Piše: Boban Batrićević

Mizoginija, to je jedino što znate. Da ljubite ruke muškarcima s bradom, iako ste mačoisti. Da klečite na koljenima i ljubite podove i vratnice pred mantijašima.

A kad se pojavi žena, onda pokazujete hrabrost. Kursadžijski humor, to je vaš nivo. Sramite se.

No, nema toga komentara koji će uplašiti Aleksandru Vuković-Kuč, to vam je makar konstantno pokazivala.

Jer ona je neustrašiva žena i siguran sam, osoba koja ne priznaje zakon jačega i zakon tlačenja.

Danas napadate nju, jer ste osilili. Od vaše graje, ne čuje se šapat slobode. Ali, proći će i vaše vrijeme, uskoro. Ustaćemo svi, a vi nećete znati što vas je snašlo.

Zato, Aleksandra, siguran sam da ti s ovakvima možeš i sama!

Ali isto tako znaš da sama nijesi i da je uz tebe sav civilizovani svijet u Crnoj Gori, onaj koji ne mjeri ljude po polu i fizičkoj snazi!

A opresorski bašibozuk što je osilio na društvenim mrežama digitalizacijom četništva, neka uživa još malo u onome što ga je zapalo.

Pišemo i pamtimo.

Ne zaboravljamo.