Skotland jard više od tri decenije pokreće istragu povodom čuvenog Vestminsterskog dosijea, ali umjesto da postignu bilo kakve rezultate, uspjeli su samo da iz njega nestane čak 114 dokumenata.
Džimi Sevil (1926-2011) bio je jedan od najpoznatijih britanskih voditelja, di-džejeva i humanitaraca. Zbog toga je proglašen vitezom još 1990. godine. Međutim, manje od godinu dana nakon njegove smrti, u javnosti su se pojavile informacije da je tokom života seksualno zlostavljao stotine ljudi – od osmogodišnjih dječaka i djevojčica do odraslih žena.
I – ovaj voditelj BBC nije bio jedini.
Vrh ledenog brega
Uz njega, svoj položaj na čuvenom britanskom javnom servisu zloupotrebljavao je i Stjuart Hol, koji je za razliku od Sevila bar jednom uhapšen, ali odmah i pušten.
A to je tek početak ledenog brijega – takozvani Vesminsterski dosije, koji policija krije sama od sebe više od 30 godina, optužio je britansku političku elitu za smišljeno zlostavljanje najmlađih.
– Sevil i Hol bili su serijski seksualni predatori i BBC je propustio najmanje pet prilika da zaustavi njihova zlodjela. Sevil je seksualno napadao kad god mu se za to pružila prilika i to je činio u bukvalno svakoj prostoriji BBC. Njegova taktika je bila da djevojčice i ponekad dječake prvo pozove da ga gledaju u studiju, a onda bi ih spopadao u svlačionici. Kad se jedna mlađa saradnica žalila upravi, rečeno joj je da „ćuti jer je on VIP ličnost“. Dvojica menadžera su se suočila sa Sevilom zbog toga što vodi djevojčice kući, ali im je on rekao da to radi jer nemaju gdje da prespavaju – piše u izveštaju Dženet Smit.
Navodi se da je zlostavljanje trajalo od 1956. do 2006, ali da je najgore bilo sedamdesetih. Sevil je silovao najmanje 72 osobe, od kojih su neke imale samo 10 godina, dok je Hol imao najmanje 21 žrtvu. Takođe, izvještaj navodi da su najmlađe imale 10 godina.
– Sevil i Hol, koristili su svoju slavu i poziciju da se ponašaju kao čudovišta. Cijelo društvo je krivo za to što se događalo – piše u izveštaju.
Zločini u javnosti
Zlodela dvojice voditelja su privukla veliku pažnju 2012. godine, kad su isplivala u javnost. Ali situacija je mnogo gora s političarima, o čijim se zlodjelima čak i nakon Vestminsterskog dosijea, u kojem su navedeni dokazi, imena zlotvora, način na koji operišu, malo govori… Ovaj izvještaj napravio je poslanik torijevaca Džefri Dikens i još 1984. predao ga ministru za bezbijednost.
– Pune četiri godine, od 1981. do 1985, Dikens je u parlamentu pozivao na borbu protiv pedofilskog lanca. On je još 1981. imenovao diplomatu i bivšeg operativca MI6 Pitera Hajmana kao jednog od ljudi u tom lancu. Dvije godine kasnije upozorio je da „velika, velika imena funkcionišu u pedofilskom lancu i koriste svoj uticaj da to rade“. Tokom rasprave 1985. Dikens je upozorio da su pedofili zli i opasni i da na dječjoj pornografiji zarađuju veliki novac – piše Independent.
Ne vjeruju policiji
Predaja dosijea možda je i pokrenula kratku istragu osamdesetih. Priča je ponovo privukla pažnju devedesetih godina, pa 2003. i 2013. Ispostavilo se da čak 114 dokumenata iz dosijea više nema, da su nestali iz policijskih fioka. Istrage Skotland jarda su prestajale, samo dokazujući da su najmoćniji ljudi iza tih zločina.
– Najmanje pet pedofilskih lanaca funkcionisalo je u Vestminsteru sedamdesetih i osamdesetih godina. U svakom od tih lanaca je bar jedan poslanik, a možda i više njih. Oni su znali jedni za druge, a moguće je da su neke zločine počinili zajedno. Policiji sam predao imena 22 osobe, od toga je njih 14 iz redova konzervativaca, petoro laburista i troje iz drugih stranaka. Mnogi na listi su danas mrtvi, ali neki od njih su i danas živi, iako više ne rade u Vestminsteru – rekao je laburistički poslanik Džon Men 2014, kad je ponovo pokrenuta tema monstruma političara i Vestminsterskog dosijea.
On je naveo da je problem što većina žrtava ne vjeruje policiji.
– Većina njih je bila u policiji, sve prijavila, ali se ništa nije desilo. Ovo je uništilo njihove živote. Slušao sam zastrašujuće priče o tome šta im se desilo. Niko ništa nije uradio da im pomogne. Moramo da promijenimo atmosferu i da više vjerujemo žrtvama – rekao je Men.