NATO „ne može biti ’a la carte’ vojna alijansa, ne može biti vojna alijansa koja funkcioniše u zavisnosti od humora predsjednika SAD“, rekao je novinarima u Briselu Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost. To je bio njegov odgovor na nedavne komentare Donalda Trampa o NATO, piše DW.
U subotu, na predizbornom skupu u Južnoj Karolini, Tramp je okupljenima rekao da je, kao predsjednik, upozorio saveznike u NATO da će „ohrabriti“ Rusiju da „radi šta god želi“ zemljama koje nisu „platile račune“. Ta njegova izjava izazvala je uznemirenost širom Evrope u članicama NATO, koje su ionako već zabrinute zbog mogućnosti da Donald Tramp ponovo postane predsjednik Sjedinjenih Američkih Država.
„Svaka sugestija da saveznici neće braniti jedni druge podriva našu bezbjednost, uključujući i bezbjednost SAD, i donosi američkim i evropskim vojnicima povećan rizik“, odgovorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u saopštenju u nedjelju.
NATO se bori s Trampovim prijetnjama
Tramp je kao predsjednik mnogo puta prijetio da će se povući iz NATO. Upozorio je da će natjerati Evropljane da plate za američku zaštitu i više puta je dovodio u sumnju privrženost SAD samoj srži Alijanse – obećanju sadržanom u članu pet Sjevernoatlantskog ugovora koji predviđa da će „oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Sjevernoj Americi smatrati napadom na sve“.
Diplomate su kao „zabrinjavajuću“ opisale činjenicu da on to ponovo radi – napada „dušu alijanse“, kako to neki u NATO vide – ovoga puta u predizbornoj kampanji. Na kraju krajeva, mnogi saveznici se plaše da bi drugi mandat mogao da predstavlja nepokolebljivog i mnogo hrabrijeg Trampa u odnosu onog iz prvog mandata.
„Posljednji put kada je Tramp bio na funkciji, to je bio najveći preokret u odnosima Evrope i SAD od kako postoji EU“, ukazuje za DW Alison Vudvord, viša saradnica Instituta za evropske studije u Briselu. „To je zaista bila veoma dramatična promjena“, dodala je. „Zato mislim da se lideri sada pripremaju za ono što bi moglo da se dogodi ako Donald Tramp bude ponovo izabran.“
Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su uvele kaznene tarife na trgovinu s članicama EU, što je primjetno zahladilo transatlatske odnose.
Kritično vrijeme za NATO
Trampove nedavne izjave dolaze u veoma kritičnom trenutku za Alijansu, pri čemu neki saveznici otvoreno upozoravaju na potencijalnu eskalaciju rata u Ukrajini, dok je novi paket američke pomoći Kijevu zaustavljen u Kongresu, a Evropa se bori da poveća proizvodnju oružja.
Trampovi komentari „povećavaju vjerovatnoću da će Rusija testirati NATO, posebno ako Donald Tramp pobjedi na izborima, ali možda ne samo tada“, smatra Mihal Baranovski, generalni direktor Njemačkog Maršalovog fonda za Istok, američkog istraživačkog centra. Ti „komentari su učinili Evropu manje bezbjednom“, izjavio je on za DW, dodajući da je Tramp „stvorio pitanje u glavama mnogih lidera, uključujući i one na istočnom krilu NATO, da li će SAD stati uz sve saveznike u slučaju napada na jednu od njih“.
Istu zabrinutost izražavaju i diplomate u Briselu, koji privatno kažu da su Trampovi komentari već nanijeli štetu Alijansi. Čini se da je najveći problem to što je njegove tvrdnje teško osporiti. Trampova izjava upućena saveznicima iz NATO da „ne plaćaju svoje račune“ pogrešna je pošto, tehnički gledano, ne postoji račun koji nije plaćen.
Trampovi komentari poziv na buđenje?
Trampov komentar se odnosio na činjenicu da značajan broj država članica NATO i dalje troši manje od dva odsto svog BDP-a na odbranu – iako je taj obim izdataka dogovoren na samitu NATO u Velsu 2014.
Očekuje se da će Njemačka po prvi put od kraja Hladnog rata ove godine ispuniti cilj, uglavnom zahvaljujući specijalnom fondu od sto milijardi eura, koji je nastao kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Ali, dalje finansiranje je daleko od zagarantovanog.
Zato se diplomate i eksperti u Briselu slažu da Tramp zaista ima pravo kada je reč o hitnoj potrebi da Evropljani više ulažu u svoju kolektivnu odbranu. „Mislim da će ono što je rekao predsednički kandidat u Americi probuditi neke od saveznika koji nisu uradili baš mnogo“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas novinarima tokom posete Briselu.
Evropski plan za slučaj nužde
Čini se da vlade širom kontinenta shvataju da evropski saveznici moraju učiniti više za svoju odbranu, bez obzira na to ko će biti sledeći predsjednik SAD. Ti napori su u središtu planova na kojima evropski saveznici rade iza kulisa, fokusirajući se na poboljšane vojne sposobnosti i jedinstveniji strateški pristup.
Pred njima je, međutim, dug put, ukazuje za DW Bart Keremans, profesor u Centru za studije globalnog upravljanja u Levenu. „Perspektiva drugog Trampovog predsjedavanja daje snažan podsticaj unapređenju evropske saradnje i integracije u pogledu odbrane i bezbjednosti“, smatra Keremans, ističući da se ne radi samo o Donaldu Trampu. „Ako želite da smanjite vjerovatnoću da se pod Trampom SAD povuku iz NATO, morate nešto da uradite u vezi s preraspodjelom tereta. Osim toga, nezavisno od Trampa, ako Evropa želi da igra važnu ulogu u svijetu, moraće da investira više u odbranu, jer svijet postaje sve manje bezbjedan.“