Utorak, 16 Jula, 2024
Rubrika:

Kakav će lider biti Olaf Šolc?

Hajder, čija knjiga o Šolcu će biti objavljena ove nedjelje, rekao je da to što je Šolc sličan Merkelovoj ne znači da će Njemačka držati isti kurs.

Kandidat za kancelara Olaf Šolc juče je u Bundestagu izabran za novog šefa njemačke vlade.

Nasljednik Angele Merkel položio je juče zakletvu, nakon što je prethodno izabran za kancelara glasovima 395 poslanika.

Nakon polaganja zakletve, Šolc je u parlamentu dobio gromoglasan aplauz.

Šolc će predvoditi trojnu vladajuću koaliciju na saveznom nivou, zajedno sa Zelenima koji podržavaju potrošnju i fiskalno-konzervativnijim libertarijanskom Slobodarskom strankom (FDP).

Ko je zapravo Šolc?

U trci za nasljednika Angele Merkel, Šolc je, kako se priča, pobijedio zahvaljujući tome što je napravio manje gafova od svojih protivnika.

Istina je da se bivši advokat i doživotni socijaldemokrata pridružio stranci sa 17 godina i da se već neko vrijeme pozicionirao da naslijedi Merkelovu na funkciji kancelara Njemačke. Bar je to činio otkako je 2018. postao “produžena ruka” Merkelove u koalicionoj vladi između Socijaldemokrata i Hrišćansko-demokratske unije.

“Izabran je jer je veoma sličan Merkelovoj, i to je bila njegova računica”, kaže za Euronews Lars Hajder, urednik “Hamburger Abendblatt” i čovjek koji je napisao Šolcovu biografiju.

Šolc je bio zaslužan za iznenadnu pobjedu Socijaldemokrata na izborima 2021. godine, pri čemu je stranka došla sa trećeg mjesta u anketama i obezbijedila tijesnu pobjedu nad CDU. Zatim je brzo sastavio koaliciju sa Zelenima i slobodnim demokratama.

Hajder, čija knjiga o Šolcu će biti objavljena ove nedjelje, rekao je da to što je Šolc sličan Merkelovoj ne znači da će Njemačka držati isti kurs. Merkel je, prema njegovim riječima, bila reaktivan političar koji je odgovarao na političko i javno raspoloženje. Šolc je daleko odlučniji.

“Ima jasne ciljeve i postavlja stvari tako da bi te ciljeve mogao i da dostigne. Ukoliko to ne uspjeva on kaže: ‘Dobro, idućeg puta ću uraditi bolje'”, kaže Hajder.

Prije nego što je ušao u politiku, Šolc je bio advokat u svom rodnom Hamburgu, a u parlament je izabran 1998. Tokom 2000-ih postao je generalni sekretar Socijal Demokrata pod palicom Gerharda Šredera, njegovog političkog mentora.

Kada je Merkelova zamijenila Šredera 2005. godine i oformila svoju prvu veliku koaliciju SDP i CDU, Šolc je 2007. došao na čelo ministarstva za rad i tu ostao do 2009. Bio je dio vlade koja je vodila zemlju kroz finansijsku krizu.

Dvije godine kasnije Šolc je izabran za gradonačelnika Hamburga, i ponovo je osvojio grad za SDP nakon višegodišnjeg unutarstranačkog trvenja. Bio je popularan kao gradonačelnik, koji je sproveo odluku o besplatnim vrtićima i pokrenuo program masovne stambene izgradnje.

Ipak, 2017. je pao u nemilost nakon što je samit G20 u Hamburgu ispraćen nasilnim uličnim protestima, u kojima je povređeno više stotina policajaca. Naredne godine, postao je ministar finansija i vicekancelar u vladi.

Ali uprkos njegovoj političkoj putanji, Šolc ima svoje kritičare. Tokom vladavine Šredera, dobio je nadimak “Šolcomat” zbog svoje privrženosti partiji i ponavljanja Šrederove retorike, u vrijeme kada je SPD smanjivao socijalnu pomoć i reformisao ekonomiju.

Zna sve

Unutar SDP-a, mnogo je onih koji smatraju da je Šolc previše blizu centru, a neki da čak naginje i desničarima. Kada je 2019. htio da postane lider partije, “odbačen” je u korist ko-lidera Saskije Eskena i Norberta Valtera-Borjansa.

Takve kritike se često smatraju nepravednim, s obzirom na to da je Šolc kao ministar finansija predvodio napore da se velikim kompanijama nametne minimalni porez od najmanje 15 odsto. Takođe je primijenio šeme zaštite plata koje su štitile radna mjesta tokom pandemije kovida-19.

Za Hajdera, Šolcova najveća slabost je to što nije veliki govornik i što često izgleda kao “pametnjaković”, što umije da nervira glasače i druge političare. Šolc takođe smatra da političari ne treba da pokazuju svoje emocije.

“Što je šteta, jer je on, naravno, sasvim normalna osoba, koja ima osjećanja, ali ih uvijek potiskuje”, rekao je Hajder.

Tokom konferencije u utorak Šolc je istakao svoju posvećenost Evropskoj Uniji i rekao da se nada da će blok u narednim godinama moći da djeluje “snagom i suverinitetom”.

“Želimo i da budemo dio saveza demokratskih zemalja. Veoma sam zahvala predsjedniku Bajdenu što ističe ovaj aspekt međunarodno politike. Čak i kada podstičemo multilateralni angažman, to je uvijek povezano sa idejom da postoji nešto što neke zemlje povezuje na poseban način, a to je ideja o slobodi, vladavini prava, demokratiji i ljudskih prava”, rekao je Šolc, prenosi Telegraf.

Najnovije

Najčitanije

Povezano

Komentari

Subscribe
Notify of

0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve