Budućnost je još jednom u kvalifikacijama za Ligu šampiona zaustavljena na prvoj stepenici, ali protiv najjačeg rivala do sada igrali ranijih godina protiv Tamperea, Slaska i Partizana pokazala je najviše.
“Plavi” su odigrali muški, isprsili se svojom igrom protiv skupocjenog evropskog Ludogoreca (poraz 3:1), a čak i pored prespavanih 25 minuta kada su primili dva laka gola bili su u igri za prolaz dalje. I to sve bez vođa Petra Grbića i Draška Božovića…
Ali, sve je to fudbalsko odrastanje, naročito kada u startnih 11 imate dva 19-godišnjaka desni bek Petar Vukčević i krilni napadač Ivan Bojović su ostavili odličan utisak.
“Meč se totalno promijenio poslije dva primljena gola, počeli smo da kontrolišemo utakmicu i zadajemo mnogo problema Ludogorecu. Međutim, Bugari su na svoje iskustvo izdržali do kraja”, govori Vukčević za Dnevne novine, dok se vršnjak Bojović nadovezuje…
“Od drugog primljenog gola bili smo bolji rival, stvorili dosta šansi, mogli postići minimum još jedan gol. Upravo zbog toga nam je svima u klubu žao što nismo uspjeli da izborimo makar produžetke”.
Evropa ne prašta nijednu grešku, tako je naš šampion platio cijenu neiskustva.
“Iskustvo je važan faktor, naročito u evropskim mečevima, a jasno je da ih Ludogorec ima više od nas. Vjerujem da ćemo ga nadograđivati iz utakmice u utakmicu, kako individualno mi mlađi, tako i timski. Međutim, mislim da nam je najviše nedostajalo sportske sreće”, rekao je Bojović, koji posebno žali za uvodnih 25 minuta…
“Naravno da ostaje žal zbog toga, jer se na kraju ispostavilo da je to prelomilo utakmicu. Pokazali smo da možemo da igramo protiv kvalitetnijeg protivnika, a presudilo je iskustvo koje Ludogorec ima i koje godinama stiže u grupnoj fazi LE i LŠ”, dodao je Vukčević.
Dešnjak Petar je asistencijom za Ćukovića pokrenuo “plave”, a ljevak Ivan je bio konstantna opasnost za “ludu šumu” iz Razgrada Sisinjo mu je “ukrao” gol sa linije, Renan skinuo lijep šut, a jednom je gađao pored stative…
“Krivo mi je zbog sve tri propuštene prilike, na prvom mjestu zbog potencijalnog izjednačenja i uspjeha ekipe, pa tek onda zbog ličnog učinka. Najviše boli šansa iz drugog poluvremena, jer sam u prva dva navrata uradio sve što je bilo do mene”, jasan je Bojović.
Vukčević je počeo treću sezonu u plavom dresu, a Bojović je dobio šansu nakon što se prošlog proljeća kalio u OFK Titograd. I sada su djeca Budućnosti svoji na svome…
“Srećan sam što igram za Budućnost i što se borim za plavobijele boje. Svi momci su me od starta prihvatili na najbolji mogući način, naročito stariji koji se sjajno odnose prema nama mlađima. Nadam se da im na pravim način uzvraćam na terenu”, poručio je desni bek, a ni plavi ofanzivac nije skrivao zadovoljstvo…
“Igranje u Ligi šampiona, pa makar to bila i kvalifikaciona runda, je nešto o čemu svi maštamo kad napravimo prve fudbalske korake. Dugujem veliku zahvalnost saigračima, naročito iskusnijim koji se svakog dana trude da prenesu znanje na nas mlađe, sjajnom stručnom stabu i kompletnom upravnom odboru. Bez pomenutih ljudi je svaki klupski, pa tako i moj uspjeh, nezamisliv. Igranje za Budućnost predstavlja čast i privilegiju, ali nosi i veliku odgovornost, jer sam dobro svjestan ko je sve u bogatoj istoriji kluba nosio plavi dres”
“Plavi” se sada okreću domaćem šampionatu, ali misija u Evropi nije završena igraće u 2. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope…
“Shvatili smo da možemo da igramo sa ozbiljnim ekipama, tako da je Ludogorec bio jedno iskustvo više za nas. Nadam se da ćemo napraviti dobar rezultat u Evropi, jer mislim da smo zaslužili da nas pogleda sreća poslije odnosa i igre protiv Ludogoreca”, jasan je Vukčević, dok sličnu poruku ima i Bojović.
“Donekle smo i prije Ludogoreca svi u klubu imali takav stav, a sada je stigla potvrda. Međutim, ne želimo da se zadovoljavamo isključivo dobrom igrom, jer znamo da je u sportu jedino mjerilo rezultat. Pokušaćemo da ga ostvarimo već u nedjelju protiv Sutjeske” podvukao je Bojović, koji je već spreman za najveći naš derbi koji je na programu u nedjelju od 18.30 časova.