Legendarni as Real Madrida je bez dlake na jeziku pričao o periodu kada ga je trenirao današnji trener Partizan Mozzart Beta Želimir Obradović.
Nema ljubitelja košarke koji ne zna za nevjerovatan put Obradovića, koji je ušao je u trenersko odijelo već u 31. godini, odmah odveo Partizan na krov Evrope 1992. i sebi trasirao put za besmrtnost u istorijsim knjigama kluba iz Humske, ali uz to je sebi kupio i kartu za Španiju. Prvo za Badalonu gdje je radio u Huventudu kojem je takođe donio titulu prvaka Evrope, a onda najizazovniji momenat u još uvijek mladoj karijeri Žoca. Sa svega 34 godine sjeda na klupu velikog Real Madrida, i tada i sada najtrofejnijeg kluba Evrope.
Kao neko ko ne preza ni od koga bez obzira kolika je zvijezda, Željko je stigao u Madrid gdje su ga dočekale igračke aždaje Arvidas Sabonis i Džo Arlaukas. Najbolji centar i najbolji krilni centar Evrope u tom momentu.
“Sjećam se dobro da sam ga dočekao, mislio sam da ćemo da budemo priljatelji, nije bilo baš tako, ha ha ha”, prisjeća se prvog susreta Arlaukas, nekada udarna igla Real Madrida u devedesetim godinama prošlog vijeka, a sada komentator za Evroligu.
“Razmišljao sam, najbolji sam krilni centar u Evropi, sve mogu na terenu, zašto se ne dopadam treneru i zašto moram toliko da treniram!? On mi je na jednom od prvih susreta prišao i odmah sve sasuo u lice, kako nisam ni blizu svog potencijala i kako imam još mnogo da napredujem, a ja u sebi pomišljam, šta priča ovaj, najbolji sam stranac u Evropi, jedan od najpaćenijih ovde, šta on misli da zna što ja ne znam”.
Očekivanja pred okršaj u utorak kada Real Madrid na startu plej-ofa bude ugostio Partizan Mozzart Bet su velika. Ipak, Arlaukas je očekivano temu prenio na svog nekadašnjeg trenera, a sada prijatelja.
“Danas mogu bez problema da kažem da imam dobar odnos sa Željkom. Pričamo, smijemo se, a kada se samo setim kako je bilo, vjerujte nije baš uvek bilo smjeha”.
A, kako je bilo?
“Znali smo popriličan broj puta da kažemo jedan drugom: „J*bi se“, on meni, pa ja njemu. Imali smo svađa, sučeljavanja. Nije uopšte teško mrziti Željka kada vas trenira i kada imate moj temperamet, a ja sam bio pomalo poznat da imam problema sa emocijama, nisam se suzdržavao, bjesnio sam. Znali su to i ostali treneri, ali niko nije bio kao Željko. Bio sam u čudu”.
Zbog čega u čudu?
“Prvi put sam naletio na trenera tog intenziteta. Imali smo isti karakter, nije htio da se povuče ni metar, isto tako ni ja. Nevjerovatno mi je bilo koliko je zahtjevao na nekim detaljima, najsitnijim mogućim, ponekad me je to i nerviralo, mislio sam da je nepravda. Ulazili smo u konflikte, jer sam smatrao da nije pravedan prema svima i da to moramo Arvidas i ja da mu kažemo”.
Čini se da po ovome niste imali dobar odnos?
“Kažem, nije bilo teško da ne volite Žoca. Neko ko se stalno dere na vas, a onda…”
Zbog konstantnog smjeha u glasu, čini se da nije sve tako crno u odnosu nekadašnjeg košarkaša koji je postao poznat po utakmici kada je ubacio 63 poena u dresu Reala na meču u Bolonji.
“A onda shvatim… Čovječe, vrijeme prolazi, a ja sam sve bolji košarkaš, onda opet stanem, razmislim: Čekaj, pa ja sam i bolji čovjek. Ovaj Obradović zna šta radi ha ha ha”.
Kulminacija Željkovograda na klupi Reala stigla je 1995. godine. Osvojio je treću titulu prvaka Evrope.
“Sve je kliknulo. Te sezone sam shvatio da Željko ima jedan cilj koji je zacrtao i nije htio da odstupi. To je titula i na kraju smo baš to uradili. Sjajno smo radili, sve što je zamislio je ostvario, naravno ponovo smo imali malo sukoba, pomalo psovki, vike i dreke, ali na kraju osvarili smo cilj koji smo htjeli. Bili smo prvaci Evrope”.
Danas Obradović ima devet titula šampiona Evrope. Niko od drugih trenera nije ni blizu, a Real Madrid kao klub ima samo jednu više od Žoca. Prvi sljedeći iza njega ima samo četiri.
“Autoritet je stekao znanjem, a onda i trofejima. Kada imate te dvije stavke uz sebe onda možete da se derete „Fak ju Điđi Datome“ i da se ništa ne desi, zapravo – desi se. Osvoji titulu prvaka Evrope i sa tim klubom.”
Tokom godina odnos Džoa Arlaukasa i Željka Obradovića se razvio.
“Poslije nekog vremena sam shvatio da je Željko izuzetno pristupačan čovjek, koji uvijek hoće da razgovara sa tobom. O bilo čemu, mogao sam da mu se požalim da me žena nervira kod kuće, da nisam raspoložen, bilo šta, uvek je bio tu da sasluša, i pokaže razumevanje, ali ako se dogovorimo nešto, onda je to to i ne može da se mjenja. Fantastičan čovjek, fantastičan trener, uvek govorim da ga izdvaja karakter koji je sličan mom. Zato smo imali sukobe i zato ga danas volim i poštujem”.
Za kraj smo prebacili temu razgovora na aktuelni momenat. Na plej-of Evrolige koji počinje u utorak.
“Plašim se da ne bude pomalo razočaravajuće. Tačnije da ne bude toliko uzbudljivo kao ligaški dio koji je bio zaista spektakularan. Veliki broj timova se borio za mjesto među osam, igrala se sjajna košarka, uzbudljivi rezultati, navijači. Svega je bilo. Nadam se da će se nastaviti i sada u plej-ofu, ali je teško to očekivati”.
Koplja ukrštaju Monako – Makabi, Barselona – Žalgiris, Olimpijakos – Fenerbahče i naravno Real Madrid – Partizan Mozzart Bet.
“Mislim da će najuzbudljivije da bude na mečevima Olimpijakosa i Fenerbahčea. Svi su u jednom momentu otpisali Fenerbahče, koji je imao velikih problema sa povredama, ali ako se svi vrate i pronađu formu, možemo da vidimo veliko iznenađenje. Takođe sve je moguće i na mečevima Monaka i Makabija. Dvije sjajne napadačke ekipe.”
A Real Madrid – Partizan?
“Ha ha ha, a da, pa zbog toga ste me i zvali. Partizan ima iskustvo u Željku, a to iskustvo nema niko u Evropi, a vjerovatno ni u svijetu. Real ima sjajne individualce, duboku klupu. Dovoljno oružja da ode na završni turnir. Međutim ja imam jednu želju, samo ne znam da li da je otkrijem”.
Bilo bi lepo ako možete…
“Imam želju da budem u Beogradu na barem dvije utakmice, da uživam u gradu, u atmosferi. To je nešto posebno. Komentarisaću utakmice i baš željno isčekujem da vidim tu atmosferu uživo. Radujem se“, kaže na kraju Arlaukas.