Piše: Milojko Pantić (danas.rs)
Par dana pre prvomajskih praznika bivši fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije, u stilu Luja XIV i njegovog „Država to sam ja“, ne pitajući nikoga, pokrenuo je otuđivanje i poslednjeg privrednog javnog i državnog resursa naše zemlje, javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.
Pod parolom reforme dosadašnje Javno preduzeće preimenovano je u Akcionarsko društvo, što praktično znači da će kroz neko vreme, svako ko bude imao para, moći da kupi akcije i tako postane vlasnik ili suvlasnik naše Elektroprivrede.
Na tu najnoviju nepojmljivu pljačku javne i državne imovine Srbije reagovali su zaposleni u Elektroprivredi, radnici površinskog ugljenokopa Kolubara, velikim protestnim skupom u Lazarevcu.
Zahtev radnika Elektroprivrede, Vladi Srbije i tzv. predsedniku glasi: „Imate rok od sedam dana da vratite Elektroprivredi status javnog preduzeća. U protivnom zaoštravamo proteste.“
Još u 19. veku velikan socioloških nauka Karl Marks je ustanovio da ne stvara svest ljudi njihovo materijalno stanje već obrnuto, njihovo materijalno stanje stvara njihovu svest. Drugim rečima, kakav ti je život, takva ti je i svest. Mukotrpni bedan život u siromaštvu sa prosečnom platom upola manjom od mesečne zarade zatvorenika u zatvorima Nemačke i Švajcarske, učinio je da do svesti radnika Kolubare konačno dopre činjenica da im životne sudbine određuje jedan jedini čovek i to huliganske svesti.
Oči im je otvorio lično taj tzv. predsednik Srbije kada je komentarišući transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo i događaje u Lazarevcu, rekao, citiram: „Radi se o laži da je u pitanju privatizacija. Lopovska klika iz EPS-a želi da sačuva privilegije.
Ne znaju šta će da rade njih 572 zajedno sa okolnim kafanama. Imate posla sa ljudima koji ne znaju šta će sa sobom“ – rekao je čovek koji pod plaštom politike već deset godina prevazilazi meru ljudskog radeći i govoreći kao najveći neprijatelj i zločinac svega što je u vezi sa Srbijom i Srbima. Jer taj nikogović je na mestu generalnog direktora EPS-a držao vlasnika pečenjare iz Obrenovca, a sada protestante naziva lopovima.
Odgovorio mu je jedan od inicijatora protesta u Lazarevcu Goran Perišić. „Koga on naziva lopovskom klikom? Mene bageristu sa 32 godine staža. Svi smo zgroženi. Izjava je sramna. Niko mu ništa ne bi rekao da se bar zadržao na tome da nas je bilo samo 570, ali on nas naziva lopovima“ – kaže Perišić.
Najveći lažov u političkoj istoriji Srbije radi to već više od deset godina. On opljačkane naziva lopovima, žrtve dželatima a radnike lenjivcima i neradnicima. I da se ne zavaravamo više oko sudbine Srbije, kakve stranke, kakvi izbori, kakav Parlament?
Onaj koji drži ekonomsku bazu države taj upravlja društvom. U Srbiji je to vidljivo iz aviona.
Samodržac nije uzurpirao svu vlast samo radi vlasti, nego je uz pomoć svojih koalicionih partnera, partijski okupirao sve državne institucije pre svega pravosuđe i službe bezbednosti i onda prisvojio i privatizovao državni budžet i Narodnu banku Srbije.
Kad se tome doda novac od prodatih privrednih i prirodnih resursa, od saradnje sa narko-biznisom, od silnih milijardi evra međunarodnih kredita, jasno je da su svakogodišnje izborne kampanje u Srbiji, višegodišnje priče i pregovori oko Kosova, odnosi sa Crnom Gorom i BiH, samo paravan iza kojeg se krije uzurpacija kompletne ekonomske baze društva. To se može promeniti samo pobunom u koju su krenuli radnici Kolubare.
Srbija je izgleda sudbinski vezana za kolubarski kraj. Jer setimo se da je vojvoda Živojin Mišić 1914. godine u Prvom svetskom ratu, sa svojom vojskom koju su u većini činili srpski domaćini seljaci i njihove familije, posle Kolubarske bitke, primorao višestruko nadmoćnu armadu Austrougarske carevine da makar na godinu dana napusti Srbiju.
Osamdeset šest godina kasnije, rudari rudnika Kolubara bili su odlučujući faktor u rušenju poslednjeg evropskog naci komunističkog diktatorskog režima Slobodana Miloševića. Prošle nedelje, dakle, radnici rudnika Kolubara sa ostalim čimbenicima Elektroprivrede Srbije, krenuli su u treću Kolubarsku bitku za sopstveni opstanak i spas Srbije. Kolubara je poslednja nada i šansa Srbije da se oslobodi mafijaškog svevlašća jednog jedinog čoveka koji je umislio da je srpski kralj Sunce i da je Srbija njegovo vlasništvo.
Ojađeni građani Srbije poručuju radnicima Elektroprivrede: Neće skotovi na vlasti promeniti odluku o postupnoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije. Zato radikalizujte protest i svaki razuman građanin Srbije će vam se pridružiti da skinemo jaram s vrata.
Idemo do kraja, Kolubaro naša.