Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)
Poslednjih nedelja i meseci svedoci smo da sa zapadne strane sveta put Srbije sve više stižu reči kritike na račun predsednika države Aleksandra Vučića. Uporedo sa pisanjima uglednih medija, stigla je i odluka administracije iz Vašingtona o stavljanju pod sankcije šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina. Nedavno smo govorili i o pismu političara upućenom Vašingtonu, Londonu i Briselu.
Nekako se stidljivo pominje i mogućnost sankcionisanja Srbije. Dok jedan deo javnosti pretpostavlja da bi se radilo o sankcionisanju zbog ponašanja Beograda prema Kosovu, drugi deo, uključujući glavnog aktera ove priče Vučića, u glavi ima stav Srbije prema sankcijama Rusiji. Stidljivo se pominje i situacija u Bosni i Hercegovini kao eventualni okidač, ali ona je definitivno najmanje realna u ovom trenutku.
Packe Kosovu zbog Albina Kurtija
Kada je reč o Kosovu, očigledno je da je situacija na terenu takva da ne postoji samo jedan krivac i, po prvi put za sve ove godine, čak su i Sjedinjene Američke Države jasno stavile do znanja premijeru Kosova Albinu Kurtiju da dalje neće moći da se ponaša kako to uporno radi od dolaska na vlast. Kosovo je zbog ponašanja Kurtija već zavredilo neke “packe”, dok se Srbija za sada drži bez kaznene politike, izuzev slučaja “Vulin”, koji i nije u direktnoj vezi sa Kosovom.
Kurtija je lakše sankcionisati, jer u slučaju njegovog pada ima ko da dođe na vlast. Kada je reč o Srbiji, tu je situacija bitno drugačija, jer je Vučić bez takmaca u zemlji. I što je najgore, taj zapadni svet ne zanima mnogo zašto je to tako, niti su ikada dovoljno glasno rekli šta misle o načinu na koji Vučić guši demokratiju i slobodu u Srbiji. Sve dok se u Srbiji ne bude pojavio neko, ili nešto, što će imati ozbiljniji kredibilitet i koji se neće zasnivati na jednocifrenoj podršci u narodu teško da će se stav Zapada promeniti po pitanju Vučića.
Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih je odnos SAD-a, Velike Britanije i Evropske unije takav kakav jeste. Vučiću mnogo pomaže i Kurti, koji nikako da razume da postoje neke međunarodne obaveze koje je Kosovo prihvatilo i koje mora da realizuje kako bi se stvari u normalizaciji odnosa na Kosovu pomerile sa mrtve tačke. Da je Kurti realizovao obavezu Kosova iz Briselskog sporazuma o formiranju zajednice srpskih opština, drugačija bi situacija bila.
Nova predsjednikova kukumavka
Kada je reč o Rusiji, Vučić je u novoj kukumavci od pre neki dan poručio građanima Srbije da ih uskoro očekuje najteži period kada je reč o pritiscima za uvođenja sankcija Rusiji. Biće da je, pre svega, reč o novom spinu predsednika Srbije, koji iz nekog razloga uživa u tome da kuka narodu kako mu je teško, kako su svi protiv Srbije, a ne protiv njega, i to samo zato što Srbija ne želi da se odrekne svojih viševekovnih prijatelja, bez obzira što je jedan od njih, Rusija, napala suverenu i međunarodno priznatu državu – Ukrajinu. Ono što je najgore, Vučić ponosno ističe da se uporno suprotstavlja svim naporima međunarodne zajednice da uvede sankcije Rusiji i da će to i dalje da čini. Dokle? Dokle god bude mogao.
On je tip vladara, gotovo identičan Slobodanu Miloševiću, ali je, za razliku od njega, savladao neke od lekcija koje ovaj nikada nije. Vučić je svestan da nema šta da traži u eventualnom sukobu sa NATO-om, da od Rusije i Kine nema nikakve pomoći, ali će se svojski truditi da iritira i to iskoristi za veštačko pumpanje mišića naspram celog sveta, a za račun domaće publike. Neće valjda da dovede do toga da NATO bombarduje Srbiju i da kraj takve akcije proglasi za pobedu Srbije, ali će pumpati situaciju i onda će učiniti ono što mora, a sebe će da prestavi kao premudrog i presvetlog koji je sprečio rat.
Kako stvari stoje, teško da će Vučića zadesiti neke ozbiljnije sankcije. Mnogo je kapitala sa Zapada došlo u Srbiju, a malo iz Rusije. Taj nesklad, takođe, treba imati u vidu kada govorimo o mogućim sankcijama. Da je taj svet hteo da uvede sankcije Srbiji zbog odnosa prema Rusiji, verovatno bi se nešto odavno desilo. Ovako, što vreme više odmiče, teško je očekivati da će do sankcionisanja Srbije doći.
Intenzivna jesen pred Srbijom
Da je Vašington stvarno hteo da uvede prave sankcije, ne bi to bili Vulin, ili nešto ranije Vučićevi “pajtosi” sa Kosova, već bi “udarili” u epicentar svega u Srbiji. U Srbiji ne postoji funkcioner ni na jednom nivou koji je autonoman u odnosu na Vučića, tako da su sankcije nekom drugom ne samo neefikasne, već ih ni sam Vučić ne ”zarezuje”. Uostalom, sam je priznao da ne mari za njih. Sve se to, međutim, brzo može preokrenuti, jer Srbiju čeka veoma intenzivna jesen. I dalje se ljudi okupljaju na protestima Srbija protiv nasilja. Očekuje se neizvestan početak nove školske godine.
Tema Kosova i Rusije nigde neće niti sklonjene, a vlast se ne trudi da ijedan jedini segment društva unapredi na način kako bi to bilo uređeno u iole normalnom i demokratskom sistemu. Pitanje je i koliko su sankcije učinkovite. Praksa je pokazala da više bole običan svet nego one zbog kojih su uvedene. Taj običan svet u Srbiji očigledno još nije spreman da se probudi i da se suprotstavi ludilu kojim je okružen. “Sankcije” koje bi taj svet uveo vlastima u Srbije bile bi jedine efektne i učinkovite. A njih se Vučić najviše plaši.
Svaka cast Gospodine! Respekt!