Piše: Nikola Samardžić
Diktatori su okruženi poltronima, i gube jasne uvide u stvarnost. Do njih stižu iskrivljene informacije, njima se prenose samo vesti koje oni žele da čuju. Vučić se u Njujorku pojavio s bizarnom svitom raspolućenom u raskoraku znanja i sposobnosti, i uloge koja im je zapala. Bilo je budala i pod Titom, i takođe su bili predmet javne sprdnje, viceva, često i prezira, ali je sistem izbegavao ovakvo ponižavanje države i pučanstva pred celim svetom. Kad je birao ambasadora u Vašingtonu, Vučić je uvredio i Srbiju i SAD.
Savetnice za spoljnu politiku, kojima je okružen, ostavile su ga na brisanom prostoru. Ne samo da očigledno nisu bile u stanju da ga upozore da će Putin napasti Ukrajinu, i na posledice koje su tada bile predvidive, on s njima nastavlja da tone u blesavom uverenju da će ovako unedogled. I dok laže na sve strane sigurno počinje da laže i sebe samog. Ako je svoga oca i brata učinio savladarima, tim gore, kad stvari krenu na gore, a možda već jesu. Zlokobne su posledice koje se odnose na sve nas.
Podrška Putinovoj agresiji na Ukrajinu, i celovitoj Putinovoj politici, koja se otegla duže od dve decenije, putinovska medijska propaganda i medijski teror, uništavanje, nekad i blokada institucija, korupcija, organizovani kriminal i nove ratne pretnje u susedstvu, i susedstvu, teško je sumirati karakter i ishodišta Vučićeve vlasti, dok je utisak, da je sateran u ćošak. Akt otvorenog pristajanja uz Putinov nacizam, koji je potpisao njegov ministar spoljnih poslova, izazvao je jednako zabrinjavajuću reakciju Evropskog parlamenta.
Zaustavljanje pregovora o pristupanju zapravo je povlađivanje Vučiću, kruna politike Angele Merkel koja je držala na distanci Zapadni Balkan od Evropske unije, upravo Berlinskim procesom, kako bi nas izručila Putinu, u nekome pogodnom trenutku. Jedina sankcija koju će Vučić razumeti bila bi izolacija od zapadnog sveta njegovog establišmenta, poslovnih i medijskih mogula, tužilaca, sudija, advokata, ekstremnih pripadnika izvršne vlasti, svih pojedinačno koji su učestvovali ne samo u korupciji i rastućem bezakonju, nego pre svega u sprovođenju ruskog uticaja.
Politički lideri koji preuzmu svu vlast obično donesu sudbinski pogrešnu odluku koja se sudari sa stvarnošću koju oni više ne razumeju, okruženi omotačem samoobmana, laži i arogancije. Takvu oduku doneo je Putin kad je drugi put napao Ukrajinu. Nije bio svestan slabosti svoje vojske, i svih institucija, koje je sam uništio, i računao je na slabost Zapada koji se ubrzano konsoliduje kako bezbednost, ali i etički imperativi, postaju važniji od uživanja u plodovima korupcije. Da li je Vučić već doneo takvu odluku, da li je još jednom zakoračio, sav, na mračnu stranu, možda nije dovoljno jasno, upravo zbog upornog povlađivanja koje, kao do nedavno Putin, dobija sa zapadne strane.
Uspešno je manipulisao i opozicijom, prepuštajući joj da, mada u suženom javnom prostoru, pliva na površini suštine jednog poretka koji nije nastao ni Vučićevim drugim, ni Vučićevim prvim dolaskom na vlast. A svaka uspešna javna ličnost u Srbiji je upravo iz istog brloga. Razaranje Crne Gore, ne samo tokom poslednje godine, jedan je od njihovih zajedničkih domašaja, i ne prestaje.
Iskustvo dva svetska rata, ako je na pomolu Treći, podseća da su samo SAD bile u stanju da preseku evropske podele koje su vodile razaranju svega. Ukrajina bi već bila pregažena, da nije bilo američkog partnerstva, dok je EU bila zatečena, uporno se pozivajući na prevaziđenu prošlost, da nije osmišljena, dizajnirana, da se uopšte brani, a u Ukrajini se brane i evropska ideja, i budućnost zajednice. SAD su se koncentrisale na pritiske kako bi se zatvorilo pitanje statusa Kosova, i Kosovo otvorilo prema evropskom svetu.
Od Srbije se štaviše ne očekuje priznanje, dovoljno je da ne opstruiše ulazak Kosova u međunarodne institucije, kako je već omela ulazak u Interpol štiteći zonu organizovanog kriminala severno od Ibra, a zapravo je prethodno dala svoj pristanak Briselskim sporazumom. Teško je predvideti, da li SAD ovim upiru samo na jedno pojedinačno pitanje, ili će se izvlačenjem jedne karte srušiti čitava Vučićeva kula, ponovo poslagana na osnovama one zločinačke politike iz koje je ponikao. Ali je njegovom establišmentu, u ovom trenutku, potrebno uputiti jasnu poruku, i postaviti nove, vaspitne granice.