Fašizam iz Vučićevog sokaka

Piše: Stevan Filipović (Peščanik)

Ako nas je istorija naučila nečemu – sa fašistima nema kolaboracije i za fašiste nema milosti. A u Srbiji i jednog i drugog, izgleda, ima na pretek. Za početak, ni „normalni“ mediji više ne mogu da nazovu jednostavne stvari pravim imenom.

Sasvim je očigledno šta se dešava na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu: režim je poslao fašistički ološ sa dna kace da zastrašuje i preti profesoru Dinku Gruhonjiću, isključivo zato što profesor nije pulen ove gangsterske bande koja se predstavlja kao vlast u Srbiji, i isključivo zbog njegovog novinarskog angažmana u NDNV. Da li je režim platio ili decenijama podsticao metastazu svojih pitomaca, potpuno je svejedno. Prete mu i zastrašuju ga oprobanim metodama, praveći metu od njega zbog „nesrpskog“ porekla. U svom treš-šešeljevskom performansu, čak i gledaju propagandni režimski anti-film „Dara iz Jasenovca“ (dostojan po nekvalitetu hrvatskoj propagandi iz vremena Franje Tuđmana). Naravno, Jasenovac, jer je profesor DINKO – „ustaša“, kapirate? Dometi radikalske kreativnosti.

Ovako, i isključivo ovako bi morala da glasi svaka vest o ovom događaju. A ne glasi. Nego su to neke „grupe“, „nepoznati mladići“, „huligani“, „studenti“… Ne, brate. Fašisti. To su fašisti. I tu dolazimo do prvog problema: novinarima je teško da napišu tu reč. Zašto? Da li očekuju svastike i slike Hitlera i Musolinija, ili im je dovoljno da pročitaju esej Umberta Eka o večnom fašizmu, da shvate šta taj pojam uopšte znači, ovde i danas, oduvek, da nije vezan za jednu istorijsku epohu i jedan manifestni oblik? Da li možda zamišljaju armije u Hugo Boss odelima iz filmova Leni Rifenštal? Ne, dragi moji, nije samo to fašizam. Nikad nije ni bio. Fašizam je ružan, glup, mali i prljav. Fašizam su kompleksi. Fašizam je kukavičluk, prodaja za sitne pare i podlaštvo. Fašizam je kad potkažeš komšiju Jevrejina jer si ljubomoran zato što mu je trgovina bolje radila od tvoje. Ili kad potkažeš komšiju Jevrejina samo zato što možeš, da bi se, bar na trenutak, osetio većim od njega. Nisu fašisti samo vrhuška oko Hitlera na vrhuncu moći i ludila iz dokumentarca koji gledate na History Channel-u, fašisti su ološ iz minhenskih pivnica, polupismene budale, teoretičari zavere, pijandure, uglađene gospođe iz berlinskih starih porodica i bogati industrijalci u savršeno krojenim frakovima. Fašizam je Putin i svi koji ga podržavaju.

Fašizam je, ukratko, Vučićev duhovni otac Šešelj, ratni zločinac, u Hrtkovcima 1992. godine. Ili Vučićev govor o „sto muslimana“ u Skupštini. Manifestni oblik fašizma u Srbiji je velikosrpski nacionalizam, čiji je integralni deo rehabilitacija četništva.

A to smo, kanda, malo zaboravili u svim svojim relativizacijama i kohabitacijama. Nema pobede nad Vučićem ako u društvu tolerišemo relativizatore fašizma. Četnici su bili saradnici okupatora, kraj priče. Kraj priče je bio 1945, kad su bežali sa ustašama kod Blajburga, ali neki ljudi jednostavno ne mogu da se zaustave, pa cinično profašističke stavove brane floskulama o „slobodi govora“ (vrlo dobro se zna gde u demokratijama počinje, a gde prestaje sloboda govora).

Za te ljude ne smemo više imati ni zrno tolerancije. Treba ih javno denuncirati kao deo Vučićevog režima. Ako Arhipelag objavi knjigu Bojana Dimitrijevića koji u sudskom procesu rehabilitacije kvislinga Nedića tvrdi da „Nedićeva vlada nije fizički ubila nijednog Jevrejina“, i zastupa stav da ovog Hitlerovog slugu treba rehabilitovati, onda su urednici Arhipelaga kolaboranti fašista i Vučićevog režima. Da, toliko je jednostavno. Samo ne vidite i ne čujete zbog cunamija đubreta kojim vas svakodnevno zasipaju sa svih strana.

Ako Dragan Đilas, posle svega, izađe i kaže da želi Dveri u post-izbornoj koaliciji, tad više nije ni pitanje ograđivanja i imenovanja, tad se zaista zapitam zašto on ne želi da pobedi na gradskim izborima? Koliko puta narod na izborima treba da kaže NE mrzilačkoj i šovinističkoj politici Dveri, ispod koliko procenata ta klerofašistička organizacija treba da padne, da bi Dragani, Đilas i Šolak, prestali sa pumpanjem Boška kao perspektivnog političkog projekta? Ozbiljno me zanima, pošto je opoziciono nastrojen narod na izborima bio (začuđujuće) jasan – nećemo naciste. Ali, ne vredi. Možda ipak Boškić još jednom u Utisak nedelje, da probamo? Aman. Ne ide, braćo. Pričamo vam deceniju da ne ide sa četnicima, sa fašistima, sa rehabilitatorima saradnika okupatora, sa dilerima mržnje, sa kosovskim ciklusom. To je teritorija kojim Vučić suviše dobro vlada, to je Šešeljevo zmijsko leglo iz kog je ponikao. Tu je najbolji i nepobediv.

Glasači opozicije jednostavno neće više to. Hoćemo da vidimo kraj Vučiću, zato glasamo za vas. Prekinite da se iživljavate, inače ćete oterati još ljudi u Vučićev tabor. Jer, ako su vama ok Dveri, onda možda nekom mogu da budu ok i SA trupe na univerzitetima, sa spiskovima za izbacivanje nepodobnih. Fašizam je fašizam.

Dozovite se pameti, očistite opoziciju od klerikalizma i fašizma, temeljno, jednom za svagda. Nemate više prostora da se zezate.