Predloženi Plan za reformu i rast Zapadnog Balkana od šest milijardi eura bi trebalo da tim zemljama pomogne da ispune uslove za ulazak u EU. U mišljenju koje je objavio Evropski revizorski sud ukazuje se da bi dodatni novac Unije trebalo bolje da bude zaštićen, saopšteno je iz te institucije.
Ekonomsko približavanje šest zapadnoevropskih zemalja (Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije) i EU smatralo se godinama neefikasnim, dodaje se u saopštenju.
Kao odgovor, prošlog novembra Evropska komisija je predložila uspostavljanje posebnog finansijskog instrumenta, Plan za reformu i rast Zapadnog Balkana, kao dio novog plana za rast regiona.
Cilj ovog plana je da podstakne ekonomski rast, poveća socio-ekonomsko približavanje sa zemljama EU, i ubrza usklađivanje sa evropskim vrijednostima i zakonodavstvom, imajući u vidu buduće članstvo, ukazuje se u saopštenju.
„Evropski revizori pozdravljaju uvođenje strožih uslova za finansiranje, povezujući isplate sa ispunjavanjem uslova koji će biti postavljeni u agendama reformi za različite zemlje. Međutim, postoji rizik da uslovi isplata nisu dovoljno ambiciozni i da indikatori nisu dovoljno jasni i mjerljivi. Takođe ostaje teško osigurati da reforme budu održive, posebno u smislu slabih administrativnih kapaciteta regiona“, rekla je članica Evropskog revizorskog suda Laima Liucija Andrikiene.
Dodala je da Evropska komisija ne bi trebalo samo da posmatra, već takođe da može da zahtijeva od vlada Zapadnog Balkana da preispitaju i izmjene svoje reformske agende u skladu sa tim.
Evropski revizori su takođe predložili razvoj odgovarajućeg vodiča za procjenu zadovoljavajućeg ispunjenja uslova finansiranja predviđenih reformskim agendama.
„Podrška od šest milijardi eura (dvije milijarde u bespovratnoj pomoći i četiri milijarde u zajmovima) je predviđeno planom za period od 2024-2027. godine. Imajući u vidu da je već 14 milijardi eura učinjeno dostupnim pretpristupnim zemljama (uključujući Tursku) tekućim budžetom EU, revizori su istakli da sredstva koja će biti obezbijeđena ovim planom predstavljaju suštinsko povećanje (više od 40 odsto) u finansiranju predviđenom za Zapadni Balkan do 2027“, ukazuje se u saopštenju.
Revizori su takođe naveli da i predložene mjere za rast pojašnjavaju zašto ekonomije Zapadnog Balkana treba i dalje da se približavaju EU.
Plan ističe i različite benefite koje će predložene mjere donijeti regionu, ističe se u saopštenju.
„Međutim, u odsustvu procjene uticaja ili analitičkog dokumenta, evropski revizori nisu bili u mogućnosti da procijene u kojoj mjeri će predviđenih šest milijardi eura pomoći vjerovatno doprinijeti postizanju glavnih ciljeva plana. I, na kraju, revizori predlažu pojašnjenje određenih odredbi predloga u vezi sa revizorskim pravima Evropskog revizorskog suda, i pristup podacima i dokumentaciji kako bi se obezbijedio odgovarajući nadzor“, navodi se u saopštenju.
Ukratko, onaj ko ispuni reforme – dobiće novac predviđen planom.
„U suštini, to je plan koji predviđa dodatna sredstva u odnosu na ona koja se već daju preko pristupnih fondova. Uslov za to je pravljenje reformske agende na godišnjem nivou, šta će se sve uraditi u narednih godinu dana i ispunjavanjem toga, a što podrazumijeva jačanje demokratskih institucija vladavine prava“, pojasnio je Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija, Crna Gora i BiH imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel, plan rasta za Zapadni Balkan ranije je nazvao „važnom ponudom, kojom se daje podsticaj za postizanje napretka u relevantnim reformama“.
„Ova ponuda može da ubrza i napredak u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije kroz Dijalog koji vodi EU. Svaka od partnerskih zemalja Zapadnog Balkana ima priliku da podstakne ekonomski rast i pristupi jedinstvenom evropskom tržištu, čak i prije proširenja – to je i u interesu čitave EU“, naveo je Borel.
Sa više od tri milijarde eura bespovratne pomoći u protekle dvije decenije, EU je najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama, podaci su Evropske delegacije u Srbiji.
Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije – ukupna razmjena u 2023. iznosila je 59,7 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.