Vlada Srbije pozvala je medicinare iz inostranstva da se vrate i volontiraju tokom krize. Taj poziv će, po svemu sudeći, biti jalov, objavo je Dojče vele (DW), dodajući da ljekari i medicinske sestre imaju ugovore, a većina je ogorčena na stanje u Srbiji.
“Kao ljekarka bih se odazvala pozivu bilo koje zemlje, ukoliko bih bila u mogućnosti. Naravno da postoji i potreba da se nađete porodici i prijateljima u nevolji. Ali, s obzirom na to od koga poziv dolazi, smatram ga u najmanju ruku licemjernim”, rekla je za DW Beograđanka Jelena Topalović koja u Berlinu radi kao ljekarka opšte prakse.
Tako ona reaguje na poziv Vlade Srbije medicinarima da se vrate u domovinu.
Jelena Topalović je u Njemačkoj već šest godina, a Srbiju je, kaže, napustila uprkos stalnom poslu – iz nezadovoljstva.
“Država me jeste odškolovala i to ne zaboravljam, ali nije ništa uradila da zadrži mene i mnogo mojih kolega. Za mnoge sjajne ljekare iz moje generacije u tom sistemu nije bilo mjesta. Ljutnja zbog toga i poslije ovoliko godina u meni ne jenjava”, kaže Jelena.
Ona dodaje da nije u mogućnosti da razmatra povratak, jer je u Njemačkoj u radnom odnosu, vjerovatno kao i svi medicinski radnici u inostranstvu.
“Stoga mi ni ideja takvog poziva nije logična”, dodaje Jelena za DW.
Ambasada Srbije u Berlinu nije bila u mogućnosti da poveže DW sa bilo kim iz Njemačke ko se odlučio na povratak u Srbiju. U pisanoj izjavi za DW, iz programa “Tačka povratka” objašnjavaju da trenutno rade na prikupljanju informacija i izradi baze podataka o zdravstvenim radnicima iz dijaspore koji žele da, na volonterskoj bazi, pomognu u borbi sa epidemijom.
Apelu se do sada navodno odazvalo 280 medicinskih radnika. Međutim, taj broj obuhvata ne samo dijasporu, već i dobrovoljce iz Srbije.
“Ideja projekta je bila da, ukoliko dođe do preokupiranosti lokalnih kapaciteta zdravstvenog sistema i volontera na teritoriji Srbije, imamo kontakte naših zdravstvenih radnika u dijaspori”, piše u odgovoru.
Medicinari u Srbiji pogođeni siromaštvom
Medicinska sestra Branislava Čobanović iz Šida živi u gradiću Lerah na tromeđi Njemačke, Francuske i Švajcarske. U lokalnoj bolnici radi na odjeljenju hirurgije koje je prošlog vikenda pretvoreno u odjeljenje za izolaciju zaraženih novim virusom.
Iako je bila zaposlena u Hitnoj pomoći, Srbiju je napustila jer ona i suprug nijesu mogli da priušte studije najstarijem od troje djece: “Mala plata, platiš stan i račune. Muž mi radi na građevini, kad dođe zima pitanje je da li će raditi ili neće. Troje djece, sin koji je završavao gimnaziju i treba da ide na studije. Da sam ostala u Srbiji, ne bih mogla da školujem sina”, kaže Branislava.
Kaže da su u Srbiji uslovi rada bili loši, i da je najviše pogodilo smanjenje plate. Na pitanje da li bi se vratila, daje nedvosmislen odgovor.
“Ne bih. Jako sam ogorčena, jer ja od te države nisam dobila ništa. Jedino što sam dobila je smanjenje plate od deset odsto. Da su sada za medicinske sestre u Srbiji plate pet hiljada eura – ne bih se vratila”, ponavlja Branislava.
Broj medicinskih radnika koji napuštaju Srbiju godinama vrtoglavo raste. Ministar Ivica Dačić, čije je Ministarstvo spoljnih poslova dio projekta “Tačka povratka”, optužuje EU da onemogućava povratak srpskih medicinara.
“Mi visoko cijenimo određenu pomoć koju je dala EU, ali neki postupci nas iritiraju. Zdravstvenim radnicima koji rade na teritoriji EU ne dozvoljavaju da se vrate u Srbiju. Poručuju im da, ako se vrate, više nikada neće moći da se zaposle u EU. To prelazi normalne odnose”, izjavio je ministar.
Međutim, zdravstveni radnici iz Srbije u Njemačkoj obično imaju sigurno radno mjesto i vezani su ugovorima.
“U Srbiji ima ljekara koji nemaju posao. Treba prvo te ljude angažovati i platiti. Želju da pomognem Srbiji imam, problem je u tome što svi ljudi iz naše zemlje koji rade u Njemačkoj, rade legalno. Imaju ugovor i ne mogu ga jednostrano i na brzinu raskinuti i otići u Srbiju bez konsekvenci”, kaže za DW Predrag Krstić koji je na specijalizaciji interne medicine i kardiologije u Albštatu.