STOP za jednojajčane popisivače

Piše: Slavko Mandić

DPS je pokazala stamenost i odlučnost i u odsudnim trenucima po našu statističku grešku koju nam ravnogorski priprema aktuelna vlast. Radi se o popisu koji je kod pripadnika dugogodišnje vlasti izazvao dubokoumno promišljanje. Nakon opsežnih priprema i svekolikog tumačenja jasno definisane velikosrpskoruske popisne agende, najmoćnija opoziciona partija je odlučila da kaže: dosta je više! Samo do tog popisnog kamena možeš, do tog popisnog bedema i ni pedlju više. Drzneš li kojim slučajem dalje, čućeš popisne gromove od kojih se ledi krv u žilama. Skeptici i negatori sveukupnog intelektualizma u politici, čije je učenje da narod treba obrazovati do te mjere da im strane riječi i izrazi postaju maternji jezik, sa obaveznim pozivanjem na mnogobrojne (bjelo)svjetske domaće frazeologe, saopštiće u ovom teškom trenutku u kome se našla nacija, da je sada kasno za svaku rabotu.

Nije tačno, jer nije kasno, čuje se glas opozicionog razuma. Istina, jeste da narod baš nije dovoljno upućen što to znači bojkot, ali naučiće. Ima kad. Što ste navalili ka smrt na babu.

Evo, do sinoć su mislili da će jednojajčana biračka komisija, sačinjena od braće, rođaka, prijatelja i članskih dopisnika aktuelne vlasti, ako im se ne otvori kad zakucaju na vrata, koristeći neustavnu silu gole snage, razbiti vrata da uđu u buduće srce Srbije. Potpuno je prirodno bilo vjerovanje u takav scenario jer narodu, ako se dobrovoljno ne posrbi, prijete i popovi i lopovi. A ko će ga zaštitit? Neće Dritan Srđana Đoković, čiji je aplauz nakon obraćanja narodu u malocrnogorskoj kući do suza takao tatu Srleta, jednokratnog kosovskog Nikšićanina. Čiji je sin Dritan Đoković, četvrti po redu, darovao crnogorsko srbijanskom Prletu.

I jedan i drugi su sprdnja, s tim što ovaj domaći još dvadesetak dana do nove vlade, može da te zatvori u sred Spuža. Najavi preko režimskih medija, pa dođu kamere i snime ti lisice na ruke. Preko, ako ti pušti da sako metneš. Ali tek kad se uvjere da ti se na ekranu lisice jasno vide. Puštiće te jednoga dana, nema zbora, ali ti dobro viđi isplatili ti se da se crnogorčiš, kad sasvim lagodno i sa nekom šuškom u špagu možeš da srbuješ do mile volje. I da te niko ne dira. Ako ti se posreći, mogu di dat da budeš doktor ili čak profesor. Pa da predaješ bivšoj vlasti. Bilo što, što će reći ništa. Jer ništa i ne znaš.
Zna to opoziciona snaga. Zato je već danas krenula da upoznaje narod što mu je činjet kad jednojajčani zakucaju na vrata.

Dobro, ne još danas jer su mnogo zauzeti. Ali od prekośutra sigurno. Doduše, nezgodno je vikendom. Od poneđeljka, progovori razum. To je dan kad počinje sveta neđelja nasušna.

Tada počinje nastava za narod.

Prvi čas.

A od prvoga zavisi da li će biti organizovan i drugi. Ako narodi i po neke narodnosti  budu pratili valjano zadatu temu, objasniće mu se dodatno. Naročito ono oko omiljenog apsa Dritana Đokovića Abazovića. Voli čoek da se time bavi, pa mu nije za zamjerit. A i obećao je, pa ne može da slaže. Nije nikad do sad.

Tajac. Niko ni riječi.

Neki odvažniji zapitaše: On nije slagao?

Nije, budvanske mi svetosavke. Kad ti kažem. Svako je obećanje ispunio. Eto i novoga oca ima. I prezime je dodao da više nema statističke greške ko je i okle je. Maka je čak i ono srednje koje je drža za zakletvu. Više nije Dritan Srđanov Abazović Đoković. Sad je samo Đoković. Srbin iz pete. Veliki i kad ga vidiš i kad ga čuješ. Grmljavina. Dron.
No vrnimo se mi popisu.

Ako ti zakucaju na vrata članovi jednojajčane popisne komisije ti možeš da im otvoriš. Da ih puštiš da ti reču što su došli kod tebe, pa kad čuješ onda im ti kažeš da se miču s kućnoga praga, jer je to tvoje srce Crne Gore. Oni moraju da se šenu, a ako neće, ti onda zoveš još uvijek važećeg ministra policije da ih makne s praga kako zna i umije. U međuvremenu jednojajčani su ti uzeli otiske i popisali te uzduž i poprijeko.

Tako je počeo prvi čas upoznavanje  naroda sa odlukom opozicije o bojkotu popisa.

Možeš i da ne otvoriš, dostojanstveno reče tompus predavač. Ćutiš i ne dišeš iza vrata. Pa što bude. Oni će pokušat još najmanje jednom lupanjem da te obeshrabe, ali tebe baš briga što oni čine. Ne puštaj glas. Dojadiće im i obrnuće se oko svoje ose. Njima je najvažnije da imaju popisni list, plajvaz pun tinte i upijač. Ti im u suštini ništa ne trebaš. Sami će te oni odmjerit od šake do lakta i napisat što si, ko si i okle si. Koje su ti kategorije Srbi potomci? U koju se crkvu Srbije moliš.

Eto, da ne misliš više ni o čemu.

Učitelj iz opozicije je narodu preostalom na obrazovnoj, antiposnoj sesiji kazao da će program bojkota biti predstavljen i na dva preostala procrnogorska elektronska medija. Tačnije, dvije privatne televizije. Druge su pokupovali Srbijanci, dok je ova opozicija bila vlast. Davala im je za ne daj bože. Da ih pogledaju ako kojim slučajem dođe do ove URE. Kako su ih pogledali, zna javnost bolje i od njih samih. Samo se preletači spasiše. Ove druge dograbiše presretači i oni ostaše bez rabote i gole egzistencije.

Opoziciona intelektualna retorika malo je zbunila građane. Nijesu brate navikli na takav jezik. Rađe bi da im se sve saopšti kroz viku i dreku. To je prirodno stanište ovoga EU naroda. Tako se najbolje snalazi i to mu ne treba zakidat.
Zato u svoje ruke stvar uzeše društvenomrežni poklisari.

Ne boj se narode. Ne može ti grđe bit, što god da se desi. NIKO TI NIŠTA NE MOŽE, neka ti pred očima bude parola dok čuješ zvonjavu na vratima popisne jednojajčane komisije.

Otvori im kao svaki dobri domaćin. Poželi im dobro jutro, dan ili veče, u zavisnosti od dnevnog vremenskog doba. A onda ih upitaj: Kojim dobrom  junaci? Oni, sleđeni, klimnuće tuđom glavom. Znaju da ništa ne znaju o poslu za koji nijesu obučavani. Skupila se rodbina na popisnom zadatku da obezbijede papir koji potom za Beograd šilju. U Biju, nego đe? Tamošnji specijalci uradiće finalnu obradu u kojoj će čak i vama biti jasno ko ste, što ste i okle ste.

U međuvremenu desiće se u Crnoj Gori neka nova sprdnja. Što će nanovo motivisati vaskoliku opozicionu silu. Koja ćutaše prilično dobro.

Crnogorski je ćutati, novi je slogan.

Ono u što sam siguran, nikad u Crnoj Gori zaživjeti neće!

p.s. Nema veze sa popisom, a možda ima?

Premijer Đoković u dugotehničkom mandatu saopšti nevjerovatnu vijest koja je ostavila nijeme Amerikance, Ruse, Kineze i Vučića. Ovaj čudotvorac objavio je najvažniju stratešku poruku koja će Crnu Goru vinuti u orbitu. Potrebno je samo da on ostane do 2030. godine, kako sam razumio, a za to vrijeme će izgraditi dva autoputa iz niđe u niđe, kako je zborio za ovaj kojim se dičimo i sedam aerodroma. Na njima će da slijeće onaj jedan jado od našeg aviona sa jednim motorom, po unaprijed utvrđenom redu letenja.
I nije to sve. Ostane li Đoković i dalje premijer imaćemo i energetsku nezavisnost do kraja njegovog mandata. A bato, što bi Vučić kazao. Malo li je, veli Mica Trepavica, Đokovićeva omiljenica.

Ali, moguće je. Novi otac mu je Srđan, po vlastitom aplauzu kojim je verifikovao proglašenje pater familijas Džokoviča, ovaj je svemu vičan. Baš kao i prinova mu. Od ovakvih se treba učiti nesojluku. Za vjeki vjekova.