Evropska komisija (EK) morala je da odreaguje na predlog Zakona o tužilaštvu i mislim da će nastaviti da institiraju na kvalitetu prije brzine i principima transparentonsti dijaloga i u zenmlji i u evropskim institucijama, kazala je večeras u Dnevniku Televizije Crne Gore (TVCG) Gordana Đurović, profesorica Ekonomskog fakulteta i nekadašnja potpredsjednica Vlade Crne Gore.
Đurović je istakla da Vlada, koji je glavni nosilac i odgovorna za dinamiku procesa integracija, na pravi način može i da reaguje.
Podsjetila na važan, međunarodno priznat, sporazum u Skupštini Crne Gore, kojim je potvrđen sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gdje se navodi, u članu 72, da naša država mora da sarađuje sa EU o postepenom preuzimanju propisa i dobre evropske prakse, te da taj proces mora da bude postepen, transparentan i na principima partnerstva i transparentnosti dijaloga u samoj zemlji.
“Drugi važan korak, kada smo počeli pregovore 2012. godine, zvanični dokumet o pregovaranju kaže. da na našoj generalnoj poziciji, da preuzimamo evropsku praksu i pravnu tekovinu i zajedno usaglašavamo propise, a da to stavljamo u program pristupanja i da se taj postupak mora voditi transparento kroz dijalog i u samoj zemlji”, kazala je Đurović.
Ističe da sada imamo narušen osnovni princip pregovaranja.
“Važno je reći da pored tih pregovaračkih pozicija, imamo i program pristupanja, to je zvanični dokument Vlade na bazi koga se radi usaglašavanje propisa. Što se tiče pristupanja, u proceduri su dopune Zakona o državnom tužilaštvu u skladu sa potrebama usaglašavanja sa evropskim propisima, vezano za evropski nalog za hapšenje i istragu. Taj dio je onaj dio koji se tiče evropskog usaglašavanja”, navela je Đurović.
Za TVCG je rekla da je EK dosta investirala u crnogorski proces reformi.
“Kada kažemo da nema evropske pravne tekovine koja se bavi samo organizacijom institucija, podsjetiću da je prethodni Zakon o državnom tužilaštvu iz 2015. godine imao za pravnu osnovu član 16 našeg Ustava koji govori o uređenju institucija i njihovim nadlženosti, dok se predlog ovog novog Zakona, poziva na član 2 Ustava, koji kaže da je pravni osnov demokratski izabrana vlast, što je onda daleko od evropskih procedura usvajanja propisa, tako da je logično bilo očekivanje reagovanje EK”, saopštila je profesorica.
Na pitanje da li će doći do zastoja pregovora, Đurović je kazala da je Vlada odgovorna, bez obzira ko je predlagač propisa.
“Svakako se moramo obratiti našim strateškim partnerima koji kroz svoje savjetodavne funkcije, preporuke rezolucije i mišjenja pomažu zemljama da, kroz tu njihovu ekspertizu, riješimo pitanja koja su izvorno specifična za svaku zemlju pojedinačno”, rekla je ona i dodala da misli da je reagovanje EK i Delegacije EU u Crnoj Gori na tom fonu.
Đurović je podsjetila i da je šefica Delegacije Oana Kristina Popa kazala da je institucionalni okvir napravljen, te da zajedno moramo raditi na njegovom efikasnijem radu, ali i da je mnogo uložemo da se taj okvir razvije.