Projekti koje je Crna Gora kandidovala za peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan ocijenjeni su kao preuranjeni ili nepogodni za finansiranje, saopšteno je iz Evropske komisije (EK).
Ovo se do sada nikada nije dogodilo da Crna Gora ne bude dio nekog investiconog paketa što samo govori o nesposobnosti Vlade čiji je premijer Dritan Abazović.
“Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblastima energetike, životne sredine i saobraćaja koji su od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan ocijenjeni ili kao preuranjeni za finansiranje ili nepodobni u smislu pogodnosti za finansiranje”, kazala je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez.
Evropska komisija krajem prošle sedmice je objavila da je pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, ukupne vrijednosti 2,1 milijardu eura. Međutim, među tim projektima, nijedan nije iz Crne Gore.
“Vjerujemo da će Crna Gora nastaviti sa pripremom i sazrijevanjem ovih investicionih prijedloga za potencijalno ponovno podnošenje u narednim pozivima za investicione projekte Investicionog okvira za Zapadni Balkan”, istakla je Pisonero.
Portparolka EK objašnjava da Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći (3,5 miliona eura) u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike.
Odobreni projekli, između ostalog, pokrivaju prioritetne sektore poput izgradnje dionica i poddionica autoputa na Koridoru V-c u Bosni i Hercegovini i Koridoru VIII u Sjevernoj Makedoniji, rehabilitaciju hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini radi smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja energetske efikasnosti u Sjevernoj Makedoniji.
Ostali projekti uključuju jačanje prenosne mreže Sjeverne Makedonije ili razvijanje zelenog transporta u Tirani.
Kada je riječ o projektima u oblasti životne sredine, biće finansirana rekonstrukcija sarajevskog vodovodnog sistema radi poboljšanja javnog zdravlja, jačanja komercijalne infrastrukture i poboljšanja ukupne efikasnosti snabdijevanja vodom u Kantonu Sarajevo.
U oblasti humanog razvoja iz novog paketa podrške finansiraće se unapređenje energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom Univerziteta u Beogradu.
Komesar EU za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, predstavljajući paket je naglasio da se njime šalje glasna i jasna poruka partnerima sa Zapadnog Balkana da je njihova budućnost unutar EU i da Unija ostvaruje stabilan napredak u smanjenju jaza u ekonomskom razvoju.
“Ovi projekti će bolje povezati region iznutra i sa EU, pomoći u dekarbonizaciji njihovih ekonomija i podržati konkurentnost privatnog sektora u regionu. Sada pozivam naše partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da pokrenu ove projekte što je prije moguće kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da iskoriste benefite od ovih investicija”, kazao je Varhelji.
Investicioni paket od 2,1 milijardu eura, koji uključuje 528 miliona eura grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana u petak je podržao Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan.