za aktuelno.me
piše Željko Vukmirović
Jedna od najgorih stvari koje su se dogodile crnogorskom novinarstvu zasigurno staje u tek nekoliko riječi – „saopštenje prenosimo integralno“.
Znači, objavljuje se bilo šta, bez iole kritičnosti. Uz ovo se savršeno uklapaju “kombi stranke” ili one potrošene ili beskorisne koje putem saopštenja kreiraju svoj angažman. Baš kao i NVO koje opravdavaju svoje grantove. Još se novinari tretiraju kao otirači za noge, pa trpe i prigovore poput onih – “što si mi izbacio onu rečenicu iz teksta, to je bilo važno”.
Plus, kućni “radovi”, kao aktuelna produkcija. Bar u slučaju bankara koji se sa ugodne udaljenosti promoviše u rušioca vlasti. Uz napomenu da ionako vrijeđa novinare koji ga intervjuišu na televiziji koja je u njegovom vlasništvu.
Relevantnost ovakve prezentacije nameće se, pak, kao definicija totalne neodgovornosti.
I to bi ukratko bila prečica do sluganstva. Ili definicije ložača, koja bi bila kudikamo primjerenija. Iznenađuje samo činjenica kako se pristanak podrazumjeva, a novinar svodi na nivo „bellboy“-a koji informaciju iz prizemlja odvozi do „penthouse“-a.
Kao klinac, mislio sam da su novinari oni ljudi što sjede u trafici i prodaju novine. Ispalo je da uopšte nijesam mnogo pogriješio. Čak, ispalo je da su prodavci novina super.
A ispalo je i da su novinari bezveze.