za aktuelno.me
piše Željko Vukmirović
Ima to u Evanđelju po Luki.
“A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osjećaš?”
I tu negdje treba tražiti porijeklo veze između političke trgovine i medijskih interesa.
Znaju to ovdašnji opozicioni političari, samo što nešto nisu razgovorljivi na tu temu. Kalkulacije su daleko prihvatljivija forma njihovog djelovanja. Uz malu i odabranu medijsku pomoć sklonu da promoviše relevantnost svojih tvrdnji – kako ona hoće.
I tu nema pošteđenih. Složni oko zajedničkog cilja rušenja vlasti, sa zajedničkom računicom da stvari po njih moraju biti daleko bolje, te idejom kreatora svih ovdašnjih znanja, ovo društvo egzistira punim plućima. Eventualnost informacije se pretvara u kritički osvrt i apsolutnu istinu i kao na fabričkoj traci uredno se i svakodnevno demonstrira. Za sve reklamirane neistine i dokazane zablude ili samo ponuđene podmetačine koje su jednom zaigrale na dnevnom informativnom nivou, nema nekog naročitog pogleda u retrovizor. Valjda, po sistemu, ko će još o tome da razmišlja. A kamoli da piše…
Današnji doprinos relevantnosti posebno se odnosi na ovdašnje opozicione političare prosrpske profilacije i njihov projekat “njegovanja” kulturnih veza sa Srbijom i Rusijom. Ta im je dobra. Sa svim što već ide uz to. Od agenata i tajkuna, šure i vozača, do odbjeglog biznismena čije se ponuđene informacije iz Londona serviraju kao izuzetno uvažene.
Ova medijska upornost u “njegovanju” tog opredjeljenja očigledno je nekom isplativa. Ili se bar ta isplativost iščekuje, pa kad god se dogodila.
Dalju “njegu” obezbjeđuju opozicioni političari u sporadičnim kritičkim saopštenjima, kao jedinim učinkom. Prema tom redu, svi izbori su pokradeni. Liše onih u Budvi i Kotoru…Ti su baš bili pošteni.
I to bi, zapravo, bila naša stvarnost. Nasljeđe u podmitljivosti i ostvarenju interesa. I tako iz dana u dan. Sa licemjerjem pod rukom. Svako može biti isprljan i kompromitovan.
Odgovornost ionako nema stalni boravak kod nas.