Socijaldemokrate Crne Gore (SD) su danas ponovo predale u skupštinsku proceduru predlog dopuna Zakona o porezu na dodatu vrijednost (PDV), čija je suština omogućavanje malim i srednjim preduzećima koja za tako nešto iskažu interesovanje, a čiji ukupan godišnji promet nije veći od dva miliona eura, prelazak na model plaćanja PDV po naplaćenoj, a ne izdatoj fakturi, što je uobičajena i regionalna i evropska praksa, saopštio je predsjednik i poslanik SD Damir Šehović.
“Postojeći model naplate PDV je koncipiran na način da sva preduzeća, pa i ona koja spadaju u red malih i srednjih, uplaćuju PDV državi prije nego što uopšte uspiju da naplate svoja potraživanja, čime u suštini beskamatno finansiraju državni budžet. Na taj način sebe nepotrebno izlažu visokim troškovima finansiranja, što veoma destimulativno djeluje na kompletnu privredu, a posebno na manja preduzeća koja tu vrstu finansijskog pritiska nijesu u stanju da izdrže”, istakao je Šehović.
On je dodao da bi obračun PDV po naplaćenoj realizaciji pomogao malim privrednim subjektima koji imaju problema sa likvidnošću, odnosno sa neredovnim, odgođenim ili neizvršenim plaćanjima.
“Mogućnost prelaska na model plaćanja PDV-a po naplaćenoj realizaciji bi od posebne važnosti bio za one privredne subjekte koji kupcima odobravaju duže rokove plaćanja, pa bi ih ovaj, po njih povoljniji način oporezivanja u vidu “sistema naplate”, lišio i suvišnog suočavanja sa nepotrebnim troškovima visokih kamata i poteškoća u praćenju dinamike otplate kredita koji zbog toga mogu nastati. Posebno bi pogodovalo preduzećima kod kojih se razlikuju rokovi plaćanja računa dobavljačima od rokova naplate računa od kupaca. Značajnom broju njih je pod ovakvim uslovima zbog poteškoća da izmire dugove upitan opstanak na samom tržištu. O čemu uostalom i govori podatak da je broj preduzeća sa blokiranim računima, kao i ukupan iznos duga, u stalnom porastu. Porez koji bi trebali platiti nakon što ispostave fakturu, bi mogli da koriste za sopstveno poslovanje sve do naplate samog računa, što bi stimulativno djelovalo na brzinu opticaja novca u državi za koju su svakako uobičajeni dugi rokovi plaćanja”, rekao je Šehović.
On takođe ističe da problem postaje još izraženiji ukoliko imamo u vidu da je crnogorska ekonomija nakon COVID-19 krize, dodatno pogođena i značajnim negativnim refleksijama agresije Rusije na Ukrajinu, koja se prije svega ogleda u nestabilnosti tržišta i značajnom rastu cijena, te samim tim i dodatnim finansijskim naprezanjem kompanija.
“Takva situacija pogoduje širenju talasa nelikvidnosti i povećanju broja blokiranih računa, što najbolje potvrđuje podatak da je trenutno u blokadi gotovo nevjerovatnih 19,4 hiljada preduzeća i preduzetnika, sa ukupnim iznosom duga na osnovu kojeg su blokirani računi od čak 922,1 miliona eura“, upozorava Šehović.
„Važno je na kraju još jednom ponoviti da bi prelazak na pomenuti sistem bio dobrovoljan, pa bi svaki privredni subjekat sam na osnovu specifičnosti sopstvene djelatnosti, donosio odluku da li mu predloženi model plaćanja pogoduje ili ne”, zaključio je Šehović.