Prema najnovijem izvještaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2021–2022: Dokazi iz istraživanja EIB o investicijama, skoro polovina preduzeća u Evropskoj uniji (EU) investiralo je u digitalizaciju kao odgovor na kovid-19.
Digitalna preduzeća su u pandemiji prošla bolje od nedigitalnih, jer su iskoristila krizu kao priliku da ubrzaju digitalizaciju.
“Ona su u prosjeku bila produktivnija, inovativnija, bilježila su brži rast i isplaćivala veće zarade. Ipak, sa napretkom digitalizacije povećao se i digitalni jaz u Evropi. Među preduzećima u EU 26 odsto nije investiralo u digitalnu transformaciju. Njima je potrebna veća podrška da bi održala konkurentnost i izbjegla zaostajanje tokom privrednog oporavka. Na drugom kraju spektra, 61 odsto preduzeća u EU već je usvojilo napredne digitalne tehnologije”, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje u izvještaju, 46 odsto preduzeća u EU navelo je da je tokom krize kovida-19 preduzelo mjere za povećanje digitalizacije, u poređenju sa 58 odsto preduzeća u SAD.
“Pored toga, udio preduzeća koja koriste napredne digitalne tehnologije veći je u SAD (66 odsto) nego u Evropskoj uniji (61 odsto). Mnoge promjene u vezi sa digitalizacijom – pružanje usluga na daljinu, rad od kuće i onlajn sastanci – po svoj prilici će ostati. Ipak, za razliku od opštije digitalne transformacije, usvajanje novih naprednih tehnologija stagnira jer su preduzeća tokom krize odlažila složenije procese digitalizacije”, navodi se u saopštenju.
Udio kompanija u EU koja u svom poslovanju primjenjuju napredne tehnologije kao što su 3D štampa, robotika ili internet stvari ostao je uglavnom na sličnom nivou od 2020. godine dostigavši 61 odsto u 2021.
„Tokom pandemije, digitalna transformacija je često bila presudna za opstanak preduzeća i ubrzala je transformaciju evropske privrede,” rekao je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks.
Prema njegovim riječima, ipak primjećujemo i da je kriza primorala mnoga preduzeća da zaustave složenije procese digitalizacije.
“Sa ulaskom u „novu normalnost” biće od ključnog značaja da se ti procesi ponovo otpočnu i da se ubrza tempo napredne digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Grupacija EIB je spremna da pruži neophodnu podršku”, rekao je Feliks.
U 2021. godini, Finska i Malta su bile dvije najdigitalnije zemlje, a slijede Danska, Austrija, Holandija i Švedska.
Najuspješnije zemlje EU u pojedinim oblastima digitalizacije bile su sljedeće: Češka po korišćenju naprednih digitalnih tehnologija, Finska po digitalnoj infrastrukturi i primjeni formalnog strateškog praćenja poslovanja, koje je pokazatelj upravljačkih praksi, Austrija po usvajanju digitalizacije tokom pandemije koronavirusa, Kipar po investicijama u softver i podatke i Švedska po ulaganjima u obuku zaposlenih.
„Većina preduzeća u EU navodi da su pandemiju iskoristila kao priliku za transformisanje i započinjanje svoje digitalizacije. Ali tokom tog perioda razlike između preduzeća su se povećale tako da ona koja sporije reaguju rizikuju da zaostanu. Nedostatak veština je i dalje glavna prepreka investicijama preduzeća. Kao odgovor na to, potrebne su nam višestrane politke za podršku digitalizaciji: tehnička pomoć, vještine i pristup finansijama imaju važnu ulogu,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB.