Banka EU je tokom 2022. godine preko svog ogranka namijenjenog aktivnostima izvan Evropske unije – EIB Global investirala 824 miliona eura širom Zapadnog Balkana u cilju ubrzanja održive povezanosti, zaštite životne sredine, zelene tranzicije, digitalizacije i rasta privatnog sektora.
“Ovi projekti su doprinijeli realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za region, kao i inicijative Global Gateway. Pored toga, Banka je mobilisala 11,2 miliona eura bespovratnih sredstava kako bi pokrenula održive projekte urbanog razvoja, energetske efikasnosti i obnovljive energije”, saopšteno je iz Evropske investicione banke EIB.
Najveći dio novih investicija odnosi se na održivi, bezbjedan i efikasan transport – projekte željezničkog i vodnog saobraćaja, koji u ukupnom prošlogodišnjem kreditiranju učestvuju sa 75 odsto, nakon čega slijede investicije u mala i srednja preduzeća (MSP), zaštitu životne sredine i digitalizaciju.
“Kao jedan od vodećih aktera Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), EIB Global nastavio je da realizuje investicije u partnerstvu sa Evropskom komisijom, međunarodnim finansijskim institutcijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Ovaj pristup u okviru Tima Evrope omogućava maksimalno iskorišćenje finansijskih sredstava koji su dostupni za neophodne investicije”, navodi se u saopštenju.
Banka EU je takođe razvila, i inovativne finansijske instrumente, uključujući kombinovanje kredita, garancija, savjetodavnih usluga i bespovratnih sredstava, u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj plus (EFSD+), da bi podržala investicije opština, proizvođača električne energije, MSP i loklanih banaka u energetiku, povezanost i digitalni sektor.
„Uticaj našeg finansiranja u regionu odražava posvećenost i istrajnost Grupacije EIB u podršci Zapadnom Balkanu koja traje već više od 45 godina. U proteklih nekoliko godina, Evropa se suočavala sa međusobno isprepletenim krizama koje su prouzrokovale velike društveno-ekonomske poremećaje. Istovremeno, one su ubrzale zelenu i digitalnu tranziciju. Usljed toga je EIB postao instrument kontraciklične ekonomske politike u okviru inicijative Tim Evropa, kako bi pomogao lokalnim privredama da se brže oporave i prilagode infrastrukturu u cilju rješavanja kritičnih izazova koji su pred nama”, kazala je Potpredsednica EIB Liljana Pavlova, zadužena za Zapadni Balkan.
EIB Global je od 2020. godine investirao 2,5 milijardi eura na Zapadnom Balkanu, pružajući direktnu i konkretnu podršku zemljama, pomažući dugoročni prelazak na klimatski neutralnu, energetski bezbjednu i inkluzivnu privredu, uz istovremeno rješavanje hitnih posljedica krize.
„Sada planiramo da povećamo svoje učešće u energetskom sektoru, tako što ćemo dati doprinos paketu energetske podrške EU vrednom milijardu evra usvojenom u decembru 2022. godine, projektima obnovljive energije, izgradnje i modernizacije energetske mreže i skladišnih objekata”, istakla je potpredsednica Pavlova.
Pokretanje projekata sa povoljnim uticajem na klimu i projekata urbanog razvoja
Kao klimatska banka EU, preko 80 odsto od ugovorenih 824 miliona eura u 2022. godini opredijelili smo za ekološki održive projekte i time direktno doprinijeli klimatskim merama.
“Između ostalog, sredstva kredita omogućiće izgradnju željezničke deonice Beograd–Niš na Koridoru X u Srbiji, obnovu kosovskog dijela evropskog željezničkog koridora 10 i dalja unaprjeđenja luka i infrastrukture vodnih puteva duž rijeka Save i Dunava. U Sjevernoj Makedoniji EIB Global će obezbijediti finansiranje infrastrukture za vodosnabdevanje, otpadne vode i zaštitu od poplava u 80 opština. Kako bi se ubrzala digitalizacija, dodatna sredstva su dodieljena za projekat „Povezane škole” u Srbiji”, navode iz EIB-a.
Pored finansiranja, Banka je obezbijedila 11,2 miliona eura bespovratnih sredstava za pripremu i sprovođenje novih projekata.
“Tehnička pomoć EIB Global će u Bosni i Hercegovini omogućiti izgradnju vetroelektrane snage 50 MW u regionu Travnika, ubrzavajući prelazak na obnovljive i sigurne energetske resurse. U Albaniji Banka radi na projektu socijalnog stanovanja u glavnom gradu te zemlje, kao i na izradi investicionih planova za oblasti Skadar i Lješ, u cilju pomoći boljoj povezanosti, unaprjeđenju kvaliteta životne sredine i turističke ponude”, dodaje se u saopštenju.
Na Kosovu EIB Global pomaže u unapređenju infrastrukture i standarda visokog obrazovanja.
„U okviru Tima Evropa, EIB Global podržava region u rješavanju pitanja urbanog razvoja i infrastrukturnih potreba na finansijski održiv, socijalno inkluzivan i energetski efikasan način. Ta bespovratna sredstva su dodatni dokaz naše posvećenosti jačanju energetski sigurnog i klimatski neutralnog razvoja Zapadnog Balkana, njegovom usklađivanju sa standardima EU i borbi protiv klimatskih promena”, izjavila je potpredsednica EIB Liljana Pavlova.
Ključni partner malih preduzeća u regionu
Doprinos oporavku privatnog sektora, njegovom rastu, otvaranju novih radnih mjesta i dekarbonizaciji takođe su bili u fokusu Grupacije EIB tokom prošle godine. U saradnji sa nacionalnim razvojnim institucijama i poslovnim bankama, Banka je obezbijedila 150 miliona eura u obliku kreditnih linija za MSP kako bi im pomogla da održe likvidnost i realizuju investicione planove, tokom transformacije na klimatski neutralniji, inkluzivni i digitalni model.
Ove godine je zvanično pokrenuta kreditna linija sa društvenim uticajem koja podstiče žensko preduzetništvo i inkluzivne mogućnosti zapošljavanja širom regiona. Sredstva iz ovog zajma namenjena su preduzećima koja planiraju da dugoročno zaposle ljudi iz osetljivih društvenih grupa. Kao odgovor na aktuelnu energetsku krizu, EIB Global je razvio i namjensku kreditnu liniju za projekte u oblasti klime i energetske efikasnosti.
Konačno, Evropski investicioni fond, kao deo Grupacije EIB, pokrenuo je Garantnu liniju za otpornost MSP u okviru WBEDIF programa, finansiranu sa 60 miliona eura, kako bi se omogućio pristup finansiranju pod povoljnim uslovima za oko 4.000 malih preduzeća u regionu. Očekuje se da će ta garancija pokrenuti portfolio u vrijednosti oko sedam puta većoj od dodijeljenih sredstava – oko 400 miliona eura, i pružiti znatnu podršku lokalnim firmama u pristupu kreditima, povećanju njihove otpornosti i jačanju kapaciteta, uz istovremeni napredak ka niskougljeničnoj privredi.