Delegacija Ministarstva kapitalnih investicija, predvođena državnim sekretarom za energetiku i rudarstvo Markom Perunovićem, učestvovala je na Osmom sastanku vijeća ministara za južni gasni koridor, koji se održava u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.
Kako je saopšteno iz MKI, sastanak je otvorio predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev koji je prisutnim delegacijama poželio dobrodošlicu.
“Tokom izlaganja, on je iznio status projekta gasovoda i osvrnuo se na do sada utvrđene rezerve gasa i tekuće projekte koji su fazi razvoja a koji bi obezbijedili nove stotine milijardi kubika prirodnog gasa. Predsjednik Alijev je naglasio da je je Azerbjedžan pouzdan partner okolnim zemljama kao i Evropskoj uniji, da je prepoznat kao izvoznik sirove nafte, gasa, naftnih derivata, mineralnih ulja i struje i da pretenduju da budu lider iz ove oblasti u regionu.
Izlaganje je nastavila gospođa Kadri Simson, Evropski komesar za energetiku, koja je projekat gasovoda ocijenila kao ključan za snabdijevanje EU prirodnim gasom. Ona je istakla da EU teži smanjenju C02 emisije i usmjerava zemlje članice na LNG, prirodni gas i vodonik želeći da 2030. godine 25% proizvodnje energije bude bazirano na gasu”, piše u saopštenju.
Navodi se da je izjavu dao i evropski komesar Oliver Varhelji, koji je takođe naglasio važnost Azerbejdžana kao strateškog partnera EU, kao i da je gas kao energetski izvor neophodan za zelenu tranziciju.
“Komesar Varhelji je rekao da EU pruža finansijsku podršku Azerbejdžanu a samim tim, Azerbejdžan postaje atraktivna sredina za strane investitore. Takođe je napomenuo da je EU izdvojila 13 milijardi eura za podršku Zapadnom Balkanu za projekte koji bi pomogli zelenoj tranziciji.
Ministar energetike Azerbejdžana, predstavnici SOCAR-a, British Petroleuma, TANAP-a i Trans Adriatic pipeline-a iznijeli su podatke o količinama upumpanog gasa tokom 2021. godine i planove za 2022. kao i razvoje projekata koji će povećati kapacitete gasa za snabdijevanje.
Ministri ostalih zemalja istakli su važnost ovog projekta za ekonomski razvoj, proizvodnju električne energije i grijanje, koja je od velikog značaja zbog energetske krize”, dodaju u saopštenju.
Državni sekretar Marko Perunović, na početku svog izlaganja, zahvalio je na dobrodošlici i istakao da je Crna Gora mala, jadranska zemlja, sa velikim energetskim potencijalom.
“Posebno se osvrnuo na obnovljive izvore energije i korespondirajuće projekte koji su u toku, kao i na unapređenje hidro potencijala. Takođe je naglasio da TE Pljevlja predstavlja osnovu energetskog sistema i čini 40-45% ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, te da u skladu sa energetskom tranzicijom, poseban fokus treba staviti na ovu termoelektranu. Da bi se zelena tranzicija sprovela na pravilan i održiv način, neophodan je stabilan izvor energije kakav je prirodni gas.
Zbog toga je Crna Gora fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijevanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom, na kojoj radi EPCG.
U popodnevnom dijelu konferencije održan je sastanak predstavnika zemalja Zapadnog Balkana sa EU komesarom Varheljijem i ministrom energetike Azerbejdžana Šahbazovim. Domaćini sastanka su naglasili da će pružiti punu podršku daljem razvoju projekta južnog gasnog koridora”, saopšteno je iz MKI.