Mnoge igre objavljene u SAD uz koje smo odrasli i koje volimo više nijesu u štampi, što je sramota za one koji žele da sačuvaju i zabilježe kompjutersku prošlost nacije.
Nakon istraživanja, Fondacija za istoriju video igara ove nedjelje je zaključila da je 87 odsto klasičnih igara objavljenih u Americi „kritično ugroženo“. U igri je ogroman dio rane istorije računarstva, rekao je Fil Salvador, direktor biblioteke u fondaciji.
Da budemo jasni: nije da je veliki procenat klasičnih igara jednostavno nedostupan. Na primjer, mogu se naći na eBay-u, u prodavnicama polovne robe ili na veb lokacijama za preuzimanje piratskih sadržaja ili pozajmiti od prijatelja. To znači da skoro devet od deset, prema istorijskoj fondaciji, nije objavljeno. Za razliku od gomile filmova, knjiga i drugih medija do kojih možete legalno doći i danas, čak i ako su stari decenijama.
Ako ne možete da nabavite sopstvenu kopiju stare igre i ne želite da se okrenete pirateriji, možete da odete u biblioteku da pronađete naslov – ali čak i tada, ne možete ga digitalno pozajmiti kao sa knjige, filmove i audio, zbog američkog zakona o autorskim pravima. Pretpostavljamo da biste tu morali da lično odigrate naslov, kao da je muzejski eksponat, ili da ga fizički iznajmite. Ili pronađite pravi muzej sa softverom.
Rečeno nam je da to znači da razne stare video igre obično žive u privatnim kolekcijama, muzejima i bibliotekama, što zahtijeva fizički pristup. Ovo nije sjajno za istraživanje istorije. Jednu od najvećih arhiva naslova održava Nacionalni muzej igre Strong, koji je osnovala bogata filantropkinja Margaret Vudberi Strong. To je vrijedan resurs, mada ćete morati da letite u Ročester, Njujork, ako želite da se zadubite u kolekciju.
„Mi se ne zalažemo za gigantske besplatne digitalne arkade“, rekao nam je Salvador. „To je uporedivo sa proučavanjem filma – da biste razumjeli specifičnosti medija.
Suština problema su ograničenja postavljena američkim Zakonom o digitalnom milenijumu o autorskim pravima (DMCA), koja sprečava da biblioteke i druge institucije pozajmljuju igre u digitalnom obliku. Tim telima je dozvoljeno da čuvaju naslove, iako samo za igranje na licu mjesta.
Fondacija je bacila doduše široku mrežu u svojoj definiciji „klasika“ i ovde se bavi detaljima u vezi sa svojom metodologijom. Vjeruje se da je samo 13 odsto starih igara objavljenih u SAD još uvek u štampi i legalno prodato.
To nije previše iznenađujuće, rekao je Salvador, jer će kompanije povući stvari sa polica kada prođu svoj vrhunac, iako bi prepuštanje toga tržišnim silama moglo dovesti do gubitka važnih artefakata iz računarske istorije.
Primećeno je da se ponovo izdaju stari naslovi, a ponekad dobijamo originale, a ponekad remasterizovana izdanja ili ažurirane verzije. I to je super, iako i dalje ostavlja mnogo materijala zaključanog u kolekcijama, i možda nije najbolje prepustiti ove odluke o ponovnom objavljivanju rukovodiocima koji su prvenstveno vođeni profitom.
„Industrija je radila dobar posao u promovisanju nekog starog softvera, ali to iznosi manje od 20 odsto igara“, dodao je Salvador. „Ne želim da demonizujem industriju – ono što oni rade je dobar poslovni smisao – ali ne možemo se osloniti na to za istorijski zapis.“
Fondacija se nada da će Američka kancelarija za autorska prava dodati kompjuterske igre na listu proizvoda izuzetih od ograničenja u istraživačke svrhe. Nažalost, kaže fondacija, advokati industrije zabave tvrde da korporacije rade dovoljno dobar posao u očuvanju starog koda – iako ova studija to može osporiti.
Sledeći krug ažuriranja DMCA dolazi 2024. Tokom godina američka administracija je ublažila pravila o autorskim pravima u nekim oblastima, uključujući nekoliko malih ustupaka za video igrice. Možda će na kraju doći do značajnih promjena za igrače.