Prije jednu deceniju, kada su pohlepa i nemarnost finansijske industrije umalo uništile američku ekonomiju, ljudi su oprostili i zaboravili. Sada tehnološka industrija pravi greške – zloupotreba privatnosti, pritisak na konkurenciju i širenje mržnje. Gugl, Fejsbuk, Amazon i Epl možda se neće tako lako izvući kao Goldman Saks.
Elizabet Voren, senatorka iz Masačusetsa koja je najavila kandidaturu za predsjednika, nedavno je iznijela predlog za uvođenje ozbiljnih restrikcija u tehnološkoj industriji. Druga kandidatkinja Demokratske stranke, senatorka Ejmi Klobušar iz Minesote, iznijela je sličan predlog i istakla da “postoji ogroman problem monopola“.
U vrijeme kada u Americi sve izaziva nekakve kontroverze, reakcija na ove ideje bila je iznenađujuće pozitivna.
Ova političarka decenijama se bori za snažniju intervenciju države, što je opasna teritorija još iz vremena Reganove administracije.
“Antitrust“ o kojem Vorenova priča jednako je nepopularan kao “socijalizam“ i “viši porezi na više prihode“.
Kada je Ministarstvo pravde ustanovilo da kompanija zloupotrebljava svoju moć utemeljenu na monopolu i da treba da bude rasformirana, reakcije su bile izmiješane.
Vlada je pokrenula takav postupak protiv kompanije IBM 1982. godine posle više od decenije. Slučaj je pokrenut i protiv Majkrosofta 2001. godine. Samo se, međutim, slučaj sa AT&T koji je 1982. pristao da se rascjepka u jednu glavnu i sedam regionalnih telekomunikacionih kompanija može smatrati nekim uspjehom.
“Nešto se definitivno promijenilo“, kaže Džefri A. Man, osnivač tink-tenk organizacije Internacionalni centar za pravo i ekonomiju u Oregonu. “Većina ljudi gaji simpatije prema Amazonu, Eplu, Guglu, pa čak i Fejsbuku, ali mislim da se intenzivira skepticizam u vezi sa tim kompanijama.“
Gugl i Fejsbuk nude svoje usluge besplatno, dok je Amazon izgradio reputaciju na prodaji po niskim cijenama. Njih je zato teško regulisati, pošto ne postoji osnovni preduslov da je nastala povreda prava u slučaju kada korisnici plaćaju visoke cene.
Korisnici sada shvataju da zapravo plaćaju ove usluge informacijama. Ali nova anketa sprovedena za servis za vijesti Axios pokazala je da više od polovine ispitanika ipak ne bi platilo da ih kompanije ne prate.
Danijel Krejn sa Univerziteta u Mičigenu kaže: “Prosječni korisnik vjerovatno razmišlja na taj način da dobija mnogo besplatnih stvari od tehnoloških kompanija i brine šta bi se dogodilo ukoliko krene protiv njih.”
Krejn, međutim, ističe da kompanije nijesu zabrinute samo realnom mogućnošću da se korisnici okrenu protiv njih, već i samom retorikom koja aludira na takav smjer događaja.
Mogućnost da se tako nešto desi takođe ohrabruje konkurenciju. Gugl, recimo, kontroliše veći dio tržišta za onlajn oglašavanje u Australiji, što predstavlja problem za “News Corporation”, medij koji je u vlasništvu Ruperta Merdoka. Ova kompanija tražila je od australijskog zakonodavstva da riješi problem sa Guglom zato što on ima “nenadmašnu moć koja se trenutno proteže kako na izdavače, tako i na oglašivače”.
Korisnici vole inovacije, a ne nasilnike. Amazon nije uspio da izbjegne nasilničko ponašanje u namjerama da izgradi sjedište u Njujorku, iako ti planovi više nijesu u opticaju, a Fejsbuk se poneo slično kada je nedavno skinuo sa platforme objave Elizabet Voren o tome kako ova kompanija ima preveliku koncentraciju moći.
Iz Fejsbuka su obrazložili da su objave senatorke Voren prekršile pravila o zloupotrebi logoa, ali je potom ponovo dopuštila objave, iako je šteta već bila učinjena.
“Zanima vas zašto mislim da FB ima previše moći?”, napisala je Vorenova na Tviteru. “Počnimo od toga da imaju mogućnost da uguše raspravu o tome da li FB ima previše moći.”