O meteolarmima (MA) se sve više govori. Iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju za portal ADRIA kažu da se to i očekivalo nakon više od deset godina “prisustva”. Kako ističu, s obzirom na to da su različite meteorološke pojave na kojima se daje MA sve učestalije – i meteoalarmi će biti sve češći.
Šta znači žuti, narandžasti i crveni MA?
Meteoalarm se izdaje u različitim kategorijama – žuta, narandžasta i crvena.
“Crvena kategorija je najviši stepen upozorenja, kada se očekuje izrazita ekstremnost meteo parametara sa izvjesnim mogućim posljedicama, gdje su realno i ljudski životi potencijalno ugroženi. Kod crvene kategorije izdaju se i upozorenja pa ih je tako tokom 2023. godine izdato ukupno 13”, navode u Zavodu.
Pojašnjavaju da postoje određeni pragovi za svaku kategoriju. Kada se očekuje da će vrijednost praga biti dostignuta – uključuje se određena kategorija meteoalarma – žuti, narandžasti ili crveni.
“Svaka kategorija znači da postoji potencijalna opasnost od dejstva meteorološke situacije (žuto = postoji opasnost od meteorološke situacije, treba biti pripravan, narandžasto = visok nivo opasnosti od meteorološke situacije, trebate nešto preduzeti i crveno = ekstemno visok nivo opasnosti od meteorološke situacije – morate preduzeti akciju ili ste već morali da je preduzmete)”, dodaju u Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju.
Za određivanje pragova koriste se usko stručne metode.
“Npr. za crvenu kategoriju postavlja se prag na povratni period od 50 godina za vrijednost nekog meteorološkog parametra. Pragove postavljaju eksperti koji su razvili meteoalarm i smatramo da je za široku javnost od značaja da prije svega znaju šta treba preduzeti, odnosno koji su postupci u slučajevima kada se izda određena kategorija MA”, dodaju u Zavodu.
“Građani ne razumiju dovoljno ozbiljno opasnost, treba da budu oprezni”
Upozoravaju i da šira javnost ne razumije dovoljno šta znači meteoalarm, te je, kako kažu, potrebna neka vrsta dodatne šire edukacije, kroz medije i saopštenja.
“Ovo je vrlo kompleksna materija i ZHMS nije jedina institucija koja djeluje u sistemu kada je MA na snazi. Samim tim Zavod ne može da daje preporuke. Nadležnost ZHMS je da detektuje – prepozna ekstemnost meteorološke situacije i vrstu opasnosti (kiša, vjetar, snijeg…itd), a šta će biti preporuka za građane, za privredne subjekte, za kritičnu infrastrukturu – to je vrlo kompleksna i zahtjevna oblast i tu treba više institucija da učestvuje, na ekspertskom nivou u saradnji sa međunarodnim subjektima radi kompatibilnosti rješenja, tj. izrade preporuka koje će se primjenjivati u praksi”, ukazuju u Zavodu.
Za sada se primjenjuju određene opšte preporuke kroz savjete.
“Građani treba da budu oprezni ili veoma oprezni u tim situacijama, jer ono što svakodnevno normalno funkcioniše u takvim situacijama može da bude veoma otežano ili sa prekidima i da se neke aktivnosti odlože”, zaključuju u Zavodu.