Godina od masakra na Cetinju nije iskorišćena da se država i društvo kvalitetnije i bolje pripremi za odgovor na rizične i krizne situacije kakvu smo imali 12. avgusta prošle godine na Cetinju, ocijenio je građanski aktivista Aleksandar Zeković.
“Ono što je ključno jeste da je potpuno izostala politička i profesionalna odgovornost, kako na nivou Vlade, tako i na nivou MUP-a, odnosno Uprave policije. Poznato je javnosti da nije smijenjen nijedan policijski starješina, što je dodatno obeshrabrujuće kada govorimo o ukupnoj odgovornosti – niko od njih nije podnio, ni ponudio svoju odgovornost i ostavku. Svi su se ponašali krajnje sebično, ostali na pozicijama i funkcijama na kojima su bili, a u međuvremenu nijesu gotovo ništa uradili da taj servis unaprijede i poboljšaju i unaprijede povjerenje kod građana da će možda reakcija nadležnih institucija biti kvalitetnija, brža i efikasnija ako bi se takvi događaji ponovo dogodili”, ističe Zeković.
Zeković kaže da je izostala odgovornost na svim nivoima.
„Da li je možda neadekvatnom koordinacijom tih događaja dovela u opasnost živote drugih policijskih službenika koji su potpuno bili neobučeni za nastupe u tim događajima. Da li je komunikacija Uprave policije u tim trenucima sa javnošću bila kvalitetna i primjerena… Znamo da nije, policija je lagala javnost u tim situacijama. To je nedopustivo. Kada institucije sistema u tim situacijama ne govore istinu – to je porazno za kompletno društvo”, kazao je Zeković.
Država je pokazala poseban nivo neodgovornosti i prema Cetinjanima koji su preživjeli nezapamćenu tragediju, ističe Zeković.
“Sa druge strane, šta smo učinili da pomognemo žrtvama? Šta smo učinili da pomognemo tim porodicama? Gdje je fond pomoći? Ako nije mogao redovnim tokovima podrške da bude, da se ne bi navodno diskriminisali drugi i kakva je to psihosocijalna podrška, kakva je podrška nekoj daljoj zdravstvenoj njezi? Ti ljudi su zasluživali to. Oni su bili žrtve nasilja, a možda su žrtve nasilja zato što država nije kvalitetno, brzo i efikasno reagovala. Zato se ta lica ne mogu smatrati redovnim pacijentima zdravstvenog sistema, nego naprotiv, zasluživali su mnogo kvalitetniju i pouzdaniju zaštitu od one koju su dobili, a nijesu dobili gotovo ništa”, zaključio je Zeković.