Srbi u ‘Oluji’ pokazali najveći KUKAVIČLUK u istoriji ratovanja, to je dokazao Slobodan Milošević (VIDEO)

Piše: Miroslav Ćosović

Četvrtog avgusta 1995. godine počela je hrvatska vojna akcija koju su njeni pokretači nazvali Oluja.

VOJNA AKCIJA “OLUJA” ZAVRŠENA JE ZA 3 DANA, POTPUNOM POBJEDOM HRVATSKE VOJSKE

Noć prije, 3. avgusta 1995. gledao sam dnevnik RAI u 20 časova, voditeljka je bila čuvena Lili Gruber. Prva vijest u dnevniku je bila najava da su se Hrvati pripremili za napad na takozvanu Republiku Srpsku Krajinu, voditeljka je izgovorila – “Sto hiljada Hrvata protiv pedeset hiljada Srba, spremaju se za konačni obračun”. Tu jezivu rečenicu nijesam nikada zaboravio.

Śutra ujutro sam na radiju čuo vijest da su Hrvati napali i da su srpske položaje zasuli sa više hiljada artiljerijskih granata.

Već u podne 5. avgusta hrvatska vojska ušla je u Knin i na kninskoj tvrđavi razvila ogromnu državnu zastavu Hrvatske. Sedmog avgusta vojna akcija Oluja je bila završena potpunom pobjedom hrvatske vojske.

Hrvatska podružnica velike medijske kuće Dojče vele je o broju civilinih žrtava u “Oluji” ovako pisala:

“U prvoj optužnici, koju je 2001. Haški tribunal podigao protiv generala Ante Gotovine, njega se tereti za protupravno lišavanje života „najmanje 150 krajinskih Srba i nestanak više stotina drugih”. U dodatku optužnice, navedeno je 99 slučajeva konkretnih ubojstava, koja su kvalificirana kao ratni zločin. Nakon spajanje te optužnice s optužnicama protiv generala Ivana Čermaka i Mladena Markača, ne spominje se ukupan broj ubijenih, a broj utvrđenih žrtava sveden je na 37. Treba napomenuti da Haški tribunal ne daje potpune podatke, nego samo one koji su relevantni za optužnicu, pa se, prema tome, na ove brojke ne može oslanjati. Najopsežnije istraživanje o broju žrtava poduzeo je Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava 2001. godine i utvrdio da je u operaciji „Oluji“ bilo ukupno 677 civilnih žrtava. Odbor napominje da su ciljna skupina njegovog istraživanja bili „pripadnici srpskog naroda” i da je riječ “isključivo o žrtvama ratnog zločina”.” (Prijepori oko broja žrtava “Oluje”, Deutsche Welle, 4. VIII 2011)

Tvrdnje srpskih medija su da je pred hrvatskom vojskom pobjeglo u Srbiju i Crnu Goru preko 200.000 krajiških Srba.

U CRNU GORU 1995. PRAVE INFORMACIJE O “OLUJI” NIJESU STIZALE

Zbog nedostatka informacija u Crnoj Gori koja je bila kontrolisana od Momirovog pro-četničkog DPS-a nije mi bilo jasno zašto su Srbi u Kninskoj krajini tako lako izgubili. U Crnoj Gori u ljeto 1995. interneta nije bilo, postojala je jedna jedina – državna TV, dnevnike i informatovni program su uređivali ljudi poput Velikosrbina Emila Labudovića, tada smo imali jedan dnevni list – Pobjedu, koja je naravno bila – prosrpski orijentisana. Od opozicionih medija postojao je neđeljnik Monitor, radio Antena M, stranački list Liberal. Nacionalnih srpskih opozicionih medija nije bilo, jer su potrebe za informisanjem nacionalnih Srba u Crnoj Gori potpuno zadovoljavali državni mediji, koji su podržavali politiku Slobodana Miloševića. Dakle, poruke opozicionih medija dosezale su do 20% stanovništva, najviše. U tom vremenu, između 1985. i 1997. godine kada su prosrpski mediji pokrivali od 98% do 80% (početkom devedesetih imali su maksimum), ljudstva u Crnoj Gori, tada su Crnogorci masovno posrbljeni jer informacije o porijeklu i identitetu Crnogoraca u predominantnim državnim medijima – nije bilo moguće objaviti.

Dakle, tada mi nije bilo baš jasno zašto su kninski Srbi tako lako izgubili. Sad znam posigurno, razlog zašto su izgubili svoju državicu-karikaturicu u tri dana borbe, je samo jedan – kukavičluk, izuzetan kukavičluk.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ O “OLUJI” NA ŚEDNICI VRHOVNOG SAVJETA ODBRANE 14. VIII 1995.

Slobodan Milošević je 14. avgusta 1995. godine, nakon operacije Oluja na śednici Vrhovnog savjeta odbrane Jugoslavije govorio:  “Utekli su k'o zečevi, a sada hoće da ih Jugoslavija brani. Više su izginuli u bežaniji sa stanovništvom nego što bi izginuli držeći linije…

Molim vas, šest hiljada Hrvata je branilo Vukovar pola godine. Napadala je cela Prva armija, vazduhoplovstvo, čudo, sva sila koju je imala JNA, a oni nisu odbranili Knin, kojem se može prići samo iz tri pravca, nisu se mogli braniti ni 12 sati.

Da smo istog dana napravili idiotsku glupost da im pomognemo, ko bi to stigao do Knina do večeri da im pomogne? Pitanje je ko je, zaista, doneo odluku da krajiško rukovodstvo napusti Krajinu?”

Detaljnije sam o tome pisao prije godinu dana u članku ”Slobodan Milošević o Srbima u akciji Oluja: “Utekli su k'o ZEČEVI!”, koji je objavio portal Aktuelno.

Milošević je u avgustu 1995. kukavičluk naveo kao glavni razlog poraza krajiških Srba.

U DECEMBRU 2000. MILOŠEVIĆ OPET OBJASNIO NEVIĐENI KUKAVIČLUK KRAJIŠKIH SRBA

Portal Republika je objavio članak u kome je predstavljen intervju Slobodana Miloševića koji je on dao za TV Palma, 12. decembra 2000. godine.

Na pitanje da li je tačno da je on lično tražio da se brani Republika Srpska Krajina, Milošević je ovako odgovorio:

“Ja sam se zalagao da se Krajina brani jer sam procenio da, koliko god odbranili, u pregovaračkoj poziciji koju smo morali time da ostvarimo, došli bismo do boljeg rešenja. Čak im je (Srbima, prim. aut.) takva poruka i poslata, nije bilo ni jednog jedinog poteza odbrane, a posle smo gledali kako hrvatski general džipom se vozi pola sata kroz ogromna skladišta vojne opreme koju su imali na raspolaganju da brane RSK, a onda su zamerili da smo to mi učinili.

Ja sam tada rekao grupi političara: “Vi nećete da branite RSK ni pola sata, a od mene tražite da odavde pošaljem decu da ginu za odbranu vaših kućnih pragova, sa kojih ste pobegli glavom bez obzira”. Takvu odluku ja nisam hteo da donesem. Mi smo mogli da odemo da im pomognemo, ali ne da umesto njih branimo RSK. I ne bi bilo ni pravedno da neki mladić koji je primio izbeglice iz RSK i one koji su pobegli glavom bez obzira pred ustaškim napadima ide tamo da gine dok oni ovde samo vode politiku i objašnjavaju kako je to naša sveta dužnost. Sveta je dužnost svakog patriote i svakog Srbina bila da se brani, a ne samo ovih Srba iz Srbije, koji su učinili sve za odbranu srpskih interesa.” (“Ekskluzivno! Ovo je Slobin zabranjeni intervju!”, portal Republika, 20. XI 2018)

Dakle, Milošević je sve lijepo objasnio u decembru 2000. godine i nimalo nije prećerao kad je 1995. rekao da su branioci Kninske krajine “utekli k'o zečevi”.

Teško je naći primjer u istoriji ratovanja da se jedna vojska – na tako dobrom terenu za odbranu, tako dobro naoružana, tako propagandno napunjena mržnjom protiv neprijatelja (u ovom slučaju Hrvata) – tako munjevito razbježala. Zaista, krajiški Srbi su pokazali neviđeni kukavičluk.