Piše: Goran Kaluđerović
Kao pripadnik udruženja „Crnogorski elektori Srbije“ bio sam u višednevnoj poseti Crnoj Gori ili preciznije, crnogorskoj prestonici Cetinju. Delujući na prostoru Vojvodine s namerom da obezbedimo identitet crnogorskom nacionalnom osećanju, nismo sopstveno delovanje sveli na političku strategiju već na potrebu negovanja onih identitetskih obrazaca koji se tradicionalno prenose s generacije na generaciju.
Crnogorsko nacionalno biće i postoji kroz kontrast koji ga izdvaja od okoline, to je valjda jasno. Za razliku od onih koji na Crnu Goru gledaju kao na geografsko područje čiji jezik, vrednosti tradicije, zajedničko poreklo i osećanje solidarnosti, nemaju svoj specifikum i koji svojoj etničkoj grupi pridaju značenje večne esencije (Srbi), dakle, za razliku od njih, na crnogorski nacionalni identitet gledali smo kao na lični izbor onih koji veruju u pravo izbora i u otvorena i liberalna društva. Takva društva imaju obilje kulturne ponude koja „atomizira i širi mogućnosti za lični izbor“.
Gotovo antologijska rečenica Alije Izetbegovića iz 1970. godine u kojoj izražava stav da „u momentima iskušenja imajmo uvek na umu dve stvari: mi imamo blagoslov Boga i pristanak našeg naroda“, preuzeta je dvadesetak godina kasnije od svih protagonista sa ex jugoslovenskih prostora sem od političke elte Crne Gore i njenih građana. Crnogorcima nije bio potreban blagoslov Boga, oni su snagu tražili u sebi. „Svaki društveni čin, zato što je iz sfere ljudskih odnosa i očigledan je, ima uvek, ako ne intencije, onda u najmanju ruku identitetske implikacije“. Neprimetno i elegantno stvorili su političku zajednicu, otvorenu i liberalnu.
S uverenjem da na tim temeljima čuvamo identitet u multikulturnoj sredini kakva je Vojvodina, nailazili smo na opstrukciju i krovne organizacije koja bi trebalo da štiti interese crnogorske nacionalne manjine, Savjeta crnogorske nacionalne manjine u Srbiji. Obesmišljavajući smisao sopstvenog postojanja, rukovođen verovatno lukrativnim razlozima, Predsednik Savjeta je ne tako davno izražavao divljenje prema onima koji su crnogorski identitet poništavali. Sa ovakvim preporukama neobično je da je ove godine upravo Savjet crnogorske nacionalne manjine bio kandidat za Nagradu za očuvanje državnog identiteta i pripadnosti Crnoj Gori.
Dakle, utemeljeni na onim vrednostima koje priznaju poseban kulturni i nacionalni identitet Crnogoraca, bili smo gosti na Cetinju u periodu od 13. do 16. jula. Proslava Dana državnosti Crne Gore i Dana ustanka crnogorskog naroda 13. jul, održan je na Ljetnjoj pozornici na Cetinju. Trebalo je prisustvovati toj manifestaciji i uveriti se kako patriotska osećanja prema Crnoj Gori nisu nesaglasna sa čovekoljubljem i poštovanjem drugih. Kako je hrabrost u korenu slobodarske tradicije Crnogoraca, kako je etičko nasleđe iako nužan ipak nedovoljan uslov opstanka jednog naroda uprkos svim izazovima, kako biti svoj i na svome nije samo pravo nego i obaveza pripadnika jedne zajednice, ovde dakako crnogorske.
Crnogorci su imali taj paradoks da žive i u zatvorenoj sredini ali i u stalnom dodiru sa svetom koji im je želeo oduzeti njihov identitet. Prema spoljnim uticajima nisu ostali pasivni već su reagovali, nekada impulsivno, ali sa snagom da naprave izbor prema onome što je bilo za prihvatanje i onoga što nije. Iz regiona koji pruža krhku ravnotežu nacionalnih skupina međusobno prožimajućih i dodirujućih, došli smo u Crnu Goru, državu kojoj se želi oduzeti pravo na sopstveni nacionalni identitet. Agresivno i za sada, a nadam se i ubuduće, neuspešno. Ubedljivije i sadržajnije crnogorski identitet je u stihovima izrazio Leso Ivanović:
POHODI NA CRNU GORU
Kakvo li tražiše blago u tebi, najmilija,
s vojskama silnim i flotama ratnih lađa,
kad je sloboda bila jedino što kam tvoj rađa
a junaštvo tvoja jedina industrija?
Na nama koji imamo taj crnogorski identitetski obrazac je da vrednosti slobode i junaštva koje su vanvremenske, nesebično darujemo i našim potomcima. Ako su to vanvremenske vrednosti i teritorijalno nisu omeđene, držimo da su bar delimično svoje porođajne muke imale u Crnoj Gori. Srećni što imamo taj identitetski obrazac s domaćinima smo mogli konstatovati da je budućnost jedne zajednice izvesna.
Autor je doktor političkih nauka