Radovi su, osim rada na krovnoj konstrukciji i uređenju fasade, podrazumijevaju i ugradnju potpuno novog sistema grijanja, koji je energetski efikasan i kao takav, obezbjeđuje brojne benefite samoj obrazovnoj infrastrukturi.
“Takođe je važno da kažemo da su sprovedeni i određeni radovi na samom enterijeru objekta. Sada ide i tender za nabavku potpuno novog inventara, ne samo za ovu školu, već i za sve vrtiće, osnovne i srednje škole u Crnoj Gori. Ukoliko sve bude bilo kako treba, nadamo se da ćemo u toku ljeta imati potpuno novi inventar, odnosno potpuno novi nameštaj kako u ovoj, tako i u svim drugim školama u Crnoj Gori”, navela je ministarka.
Ona je pomenula i rekonstrukciju i nadogradnju vrtića u naselju Tabačina, u okviru EIB projekta.
“Tender ćemo uskoro raspisati, tako da se nadamo da ćemo do kraja godine imati izabranog izvođača i da ćemo imati mnogo bolje kapacitete, kada je u pitanju naša najmlađa populacija u opštini Kotor. Iskoristila bih priliku da pomenem da se ovaj projekat energetske efikasnosti nije završio sa ove tri škole. Planirano je, da u narednom periodu, nadam se već od juna mjeseca, krenemo sa rekonstrukcijom još sedam škola širom Crne Gore. Tenderski postupak, druga faza, se završava, tako da se ja nadam da će Crna Gora ove godine biti jedno veliko gradilište kada je u pitanju obrazovna infrastruktura i da ćemo mnoge gradove obradovati rekonstruisanim o novim objektima koji će ponuditi bolje uslove za školovanje naših najmlađih”, ističe ministarka.
Direktorica OŠ Njegoš Tamara Radonjić kazala je da je poznato da je škola Njegoš prošla kroz program Unapredjenje energetske efikasnosti u javnim zgradama.
“Bio je to izazovan period za nastavu i učenje. 5.7. je započet projekat, trajanje radov je bilo predviđeno do 5.12. Prolongiralo se do posle Nove godine, međutim nastavnici, učenici i njihovi roditelji imali su strpljenja i ja im se ovim putem zahvaljujem. Mi smo u septembru imali online nastavu. Za našu školu je to bilo prilično jednostavno, jer smo digitalna škola i unapređene su kompetencije kako nastavnika, tako i naši učenici znaju kako se realizuje ovaj vid nastave. Međutim, za upravu je bilo izazovno raditi pet različitih rasporeda, kombinovati prvu i drugu i treću smenu, koristiti odijeljenje u Škaljarima”, kazala je Radonjić..
Danas je informisala ministarku da ovo odijeljenje nije bilo uključeno u ovaj program i da će to biti nešto sa čime ćemo se suočiti u budućnosti da i taj dio prostora obezbjede.
“Što se tiče ove zgrade osnovne škole Njegoš, vrijednost projekta je 1.9 miliona eura. U okviru tog projekta uradjena je sanacija krova, nov sistem grijanja sa toplotnim pumpama, otvori na zgradi su bili drveni, sada su PVC bravarija koja je štedljivija više u odnosu na drvenu. Osim što svi vide benefite da su bolji uslovi za rad, da je učenicima udobnije, da nastavnici motivisaniji rade, ovaj program ne donosi samo takvu vrstu udobnosti nego i uštedu energije. Samim tim i zgrada je održiva, a i negdje utičemo pozitivno na prirodnu sredinu i naravno energiju kju treba da koristimo, odnosno da energetske izvore koristimo na štedljiviji način. Ukupno škola broji 910 učenika, i 80 zaposlenih od toga je nastavnika – 60”, kazala je Radonjić.
Njemačka je jedan od glavnih donatora u Crnoj Gori. Do sada, Vlada Republike Njemačke je podržala zemlju sa 780 m EUR. Crna Gora je prva zemlja Balkana u kojoj smo realizovali projekte iz oblasti energetske efikasnosti, naša prva iskustva i učenja. Mi iz KfWa se radujemo daljem razvoju programa „Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama“ i ostajemo pouzdan partner crnogorskog naroda i Vlade. – istakao je Željko Uljarević iz KfW-a.
Podsjetimo da je u prethodne dvije faze projekta, Crna Gora rekonstruisala čak 36 zgrada. Ukupna ušteda energije tada ostvarena iznosi 61 odsto u odnosu na prethodno stanje. Kroz ovakve projekte Crna Gora demonstrira svoju lidersku poziciju u regionu kada je riječ o posvećenosti dekarbonizaciji i Zelenoj Agendi kojoj je pristupila sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Crna Gora je jedina država Zapadnog Balkana koja je cilj za smanjenje emisije ugljen dioksida od 30 odsto ostvarila u 2015. godini. Usljed toga, definisan je novi cilj od 35 odsto do 2035 godine.
Projekat je dio Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) koji je formiran u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u 2012. Brojne organizacije sarađuju u okviru programa kako bi ga učinile što uspješnijim, uključujući Energetsku zajednicu, EBRD, Evropsku komisiju, KfW i druge bilateralne donore. Projekat je usmjeren na energetski efikasnu rekonstrukciju javnih zgrada na Zapadnom Balkanu, iz administrativnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora (npr. škole, bolnice, vrtići, upravne zgrade i druge).