Piše: Milutin Cerović
U Srbiji i u Crnoj Gori poodavno vlada neviđeni animozitet i mržnja prema Montenegrinima.
Zbilja, u čemu je fora sa tim neviđenim animozitetom i omrazom prema ovoj reči koje mnogi doživljavaju kao pogrdni naziv za Crnogorce.
Pisac ovih redova je vlastan i sposoban u nameri da odgovori na to pitanje i na sva ona na koja retko ko želi da se upusti.
Da prvo indentifikujemo šta znači i predstavlja ta reč danas kada je Crna Gora u pitanju.
Montenegro kao takav i montenegrini kao njeni suverenisti imaju za cilj da internacionalizuju i evropeizuju Crne Gore, to je intencija i stvarna namera.
Ne može se u beli i civilizovani svet preko zatucane Crne Gore koju predstavi vrli Živko Nikolić, preko Radosava, Mišura(Milijane) i Miladina ?!
Evropu, zapad ne zanimaju stare junačke epske pesme o našim čuvenim đedovima koje non-stop prevrću po grobovima.
I to baš čine oni koji nam nemilice sole pamet, a koju ni za sebe nemaju, ali je za druge imaju pune šlepere.
Elem, šta treba ovde objasniti patološkim mrziteljima montenegrista i svega crnogorskog?
Preko stare Crne Gore se ne može doći do visokog standarda i kulture življenja nikada, ne bar u poslednjih 100 god.
Ali popularni Montenegro ima velike šanse da od CG napravi turistički i privredni Monte Carlo!
Neka nam se vala zbog toga ti famozni đedovi slobodno prevrću 1000. puta u grobu.
Crna Gora – Montenegro mora napred uprkos tim đedovima, uprkos ljubomornima na sve ovo i koji bi bili najsretniji da se Crna Gora vrati u 19. vek i u tu zlokobnu 1918. godinu.
Taj film i reprizu tog filma neće se više prikazivati ni gledati da prostite, a uprkos željama mnogih onih koji priželjkuju da Crna Gora ostane ekonomski i državotvorni bogalj.
Na kraju pomenuti i sada pokojni reditelj Živko Nikolić ima poruku, a preko svog televizijskog junaka Radosava koji svima vama zabludelim crnogorskim sinovima poručuje ovo:
Sine Mišo i ostali sinovi, ja ne vidjeh veće budale od tebe, a koji sve radi protiv sebe do tebe.
Radosav i Mišur su blago božje u odnosu na profesore(ice) sa UCG koje se slikavaju sa Amfilohijem i dočekuju Porfirija u Podgorici. Radosav I MIšur su bili bez škole a profesori su školovani a u glavama im je zatucanost, nažalost.
1918.godina je 20 vijek,vozaču šlepera pameti za druge…
Bez obzira što se Milo može kritikovaot pokaza je da su Crnogorci vrsni pokeraši a ta igra nije za plačkonje, za to je Montenego naše sunce.